okoTVoko: Turski fudbal i kajak na slikama
Povećanje broja specijalizovanih kanala u jednom paketu za gledaoce znači više uživanja u omiljenom programu, dok za tvorce može da predstavlja muku jer zadat program nečim treba i popuniti. To su na svojoj koži najbolje osetili naši specijalizovani sportski kanali, pošto se sport. po prirodi stvari, najviše gleda uživo.
A, kako smo se razmazili 24-časovnim programom, sasvim je jasno da pravljenje sportskog programa nije uopšte lak zadatak.
Dodajte tome i nove opcije odloženog gledanja do 72 sata, odnosno od septembra do sedam dana, i shvatićete koliko je gusto nebrano grožđe urednika dva naša sportska kanala - Arena sporta i Sport kluba.
Javni servis, koji se drži „Šarenice“, a neće da ulaže u prenose domaćeg sporta, ovoga puta nećemo komentarisati. Nije zaslužio.
U takvoj situaciji, najbolje rešenje je proširiti polje interesovanja. Kako jezik nije prepreka, Arena sport i Sport klub proširili su se na područje zemalja bivše Jugoslavije, s tom razlikom što se Arena sport bazira na domaćim prvenstvima najpopularnijih sportova, dok Sport klub neguje evropska takmičenja.
I, sve je to funkcionisalo kako-tako, dok se prvi nisu dosetili da povećaju broj kanala na pet, pa su drugi, po principu „da imam sprat više od komšije“ broj svojih kanala povećali na sedam, plus specijalizovani za golf, uz ponudu besplatnog gledanja za viši srednji sloj pretplatnika koji imaju takozvane „zlatne“ pakete.
I, šta sad? Popunjavaj! Tako smo, na radost ljubitelja atletike, na Sport klubu dobili prenose Zlatne lige, ljubitelji četvorotočkaša uživaju u Naskaru i NBA košarci, bilo je i prenosa plivanja, hokej se odavno ustalio, kao i MotoGP i Formula 1.
Arena sport ima regionalnu košarkašku ligu, ali i bejzbol, Formulu 2, Indikar i - poker.
Od popularnijih sportova višnja na torti su lige u državama u kojima su naši sportisti u glavnim ulogama.
Tako na Sport klubu gledamo španski rukomet, pa italijansku odbojku, japanski, turski i kineski fudbal, a na Areni domaće i nemačko rukometno prvenstvo, ali i trijatlon.
No, to još uvek nije dosta, jer poslednja dva kanala kod obe firme pune su kao pijačne tezge nedeljom popodne.
Zato su se čelnici Sport kluba odlučili da prošire ponudu na manje gledane sportove: tako smo ovih dana na glavnim kanalima Sport kluba gledali Svetsko prvenstvo u džudou i Evropsko prvenstvo u boksu, da ne spominjemo „boks meč decenije“ Mejveder – Mekgregor.
Ovaj izbor ne treba da čudi, pošto je Junajted grupa, koja je vlasnik SBB-a, ali i Sport kluba, kupila Fajt klub kanal, te su, izgleda, ozbiljno krenuli u promociju borilačkih sportova, što će sigurno uticati na gledanost ovog kanala.
Šta nedostaje? Manje popularni sportovi u kojima naši sportisti igraju značajnije uloge.
Tako smo Univerzijadu, na kojoj smo poosvajali medalje, mogli da vidimo samo na slikama u štampi, a slično su prošli kajakaši, o kojima smo čitali samo kad se oglasi Kajakaški savez Srbije, čestitajući im na medaljama.
A streljaštvo? Moramo li da nastupe naših sportista gledamo preko zvaničnog kanala Olimpijskog komiteta ili je neko mogao da se makar malo otvori, pošto sumnjamo da prenos Evropskog šampionata košta koliko prosečna utakmica sredine tabele Premijer lige.
Šta možemo da očekujemo u budućnosti? Pa, verovatno nas čeka ulaganje u kvalitet emitovanog signala, pošto smo se malo potrošili kod izbora sportskih događaja.
Da se ja pitam, obe televizije bi mogle da se podele oko mogle da urade, jeste da od Eurosporta uzmu Superbajk šampionat, večno prikazivan u odloženom prenosu, ili Bundesligu, koja se obično prikazuje na Eurosportu 2. Pa dobro, i Vueltu, Tur i Điro.
Skromno, zar ne?
Ivana Vujanov
