Još nam se ne vraća moda plavih kecelja

Naime, posle ankete Ministarstva koja je pokazala da će se neki oblik uniformnog oblačenja ipak sprovoditi u stotinak škola u Srbiji, praktično nije bilo razgovora na temu kako uniforme treba da izgledaju, ko će ih praviti i kako će se uklopiti u pretanke kućne buyete, iscrpljene nabavkom preskupih uybenika i školske opreme.

S obzirom na priličan otpor roditelja, pre svega iz finansijskih razloga, Ministarstvo je za ovu godinu “preskočilo” pitanje obaveznih uniformi,, insistirajući na nošenju tamo gde su one potrebne iz praktičnih, a ne socioloških razloga: u srednjim stručnim školama poput hemijske, medicinske, mašinske i poljoprivredne.

Akcija nošenja uniformi za ostale škole za sada je dobrovoljna, i zasniva se na željama školskih uprava i nastavničkog kadra da se, odabirom jednoobraznih garderobnih detalja, eliminišu problemi zvani nošenje iscepanih farmerki, majica sa bretelama, golih pupkova, ali i pirsinga i tetovaža, makar i onih lažnih.

Nešto stariji sećaju se da se nečiji status lepo mogao videti i pored jednoobrazne uniforme: uostalom, niko nije propisivao kakve će se patike i školske torbe nositi u školu. Iz Ministarstva objašnjavaju da je dobar način rešavanja nabavke uniformi povezivanje s tekstilnim školama koje su u dualnom sistemu obrazovanja. Ipak, teško je poverovati da će roditelji i đaci, u eri konzumerizma, pristati na svakodnevno nošenje nečijeg domaćeg zadatka iz srednje tekstilne škole.

Anketa koju su početkom godine popunjavali roditelji i učenici pokazala je da je velika razlika u stavu u zavisnosti od kraja Srbije i školske uprave. U Požarevcu su 62 od 71 škole izrazile želju da uniformišu svoje đake, dok je u Užicu, primera radi, svega devet od 44 ustanove glasalo za uvođenje uniformi.

Što se Ministarstva prosvete tiče, šivenje uniformi, takozvanih kecelja, ne bi trebalo da bude prioritet, naprotiv: dovoljno je odabrati majice na kratke i duge rukave određene boje, uz eventualni grb ili neku oznaku koja će ukazivati na to da je u pitanju obeležje škole. Cilj nošenja uniformi, pored praktičnog, a to je čuvanje “obične” garderobe na časovima likovnog, biologije i hemije, na primer, i razvijanje kolektivnog duha, povećanje svesti i odgovornosti učenika, kao i podizanje ugleda škole u društvu.

Ovu poslednju lekciju odavno su naučile privatne srednje i psnovne škole, insistirajući na nošenju uniformi koje ne izjednačava socijalne razlike, kojih među platišama koji su poslali decu “kod privatnika” i nema, već podstiče pripadnost određenom socijalnom krugu, po ugledu na švajcarske liceje i britanske škole. Koliko para, toliko uniformi, očigledan je princip, pa đaci ovih prestižnih škola imaju obavezne letnje i zimske komplete, a često se, pored garderobe, propisuju i frizure i šminka, zabranjuje nošenje geliranih noktiju, pirsinga, farbanje kose i tetovaža. Koliko se ovaj princip može primeniti na “državne škole”, s velikim međusobnim socijalnim i materijalnim razlikama, pokazaće neka naredna školska godina.

E. D.