Priprema se predstava Tre sorele u Pozorištu mladih

Ovih dana su, nakon letnje pauze, ponovo u toku probe ove predstave u Pozorištu mladih, u kojoj će tri sestre igrati Marija Radovanov (Nera), Slavica Vučetić (Bjanka), i Kristina Savkov (Roza). Njihovog brata Marka igra Ivan Đurić, lokalnog ludaka Joju Saša Latinović, a Slobodan Ninković je Damjan, kapetan broda, u kojeg se zaljubljuju sve tri sestre.

Komad “Tre sorele” je deo Koprivičine Bokeške trilogije, koju čine i “Betula u malu valu” i “Bokeški d-mol”. Svojevremeno je kod nas igran u Zvezdara teatru, kako podseća za naš list reditelj ove predstave Miloš Jagodić.

I Koprivičine tri sestre u Prčnju, kao i Čehovljeve tri junakinje u Rusiji, žude za nečim nepoznatim, što će ih uzdignuti iz čamotinje, ili odvesti iz sredina u kojima žive, iako su komadi “Tre sorele” i “Tri sestre” nastale u razmaku od jedan vek. Kako napominje Miloš Jagodić, kao i u svakom dobrom komadu, a po njegovim rečima, i jedan i drugi jesu takvi, uvek su priče univerzalne, i uvek je to priča o nesrećnoj ljubavi.

- Čini mi se da ovaj komad jeste na tragu Čehovljeve“Tri sestre”, jer je i ovde u pitanju pokušaj odlaska, rušenja zidova, osvajanja slobode. To jeste ljubavna, melodramska priča, u najboljem smislu te reči, ali je to u suštini priča o osvajanju slobode i rušenju granica, koje postavljaju društvo i crkva. U tom smislu je ovaj komad pomalo i škakljiv, jer se dotiče i religiozne priče, odnosno uzusa, stega, zidova koji su postavljeni, i njihovog rušenja i osvajanja lične slobode. Čini mi se da i društvo, kao i crkva, postavljaju neke zidove i granice da bi nas držale pod kontrolom, mogle da manipulišu i vladaju odnosima koji su među ljudima, a ovde se događaju i ljubavi, i nekako ljubav stvara energiju koja ima snagu da sruši te zidove - napominje Miloš Jagodić.

Radnja ovog komada se događa u Prčnju, u Boki Kotorskoj, u 18. veku, malom, zabačenom mestu, gde takođe postoji, kako ukazuje Miloš Jagodić, čežnja, želja i ljudska potreba da se ode, oslobodi, i osvoji nešto novo. Kao i kod Čehovljeve “Tri sestre”, i u ovom komadu se može govoriti u kontekstu psihologije malih sredina, ali Jagodić ističe da se ovde ipak radi o univerzalnoj priči.

- Mislim da i čovek u velikom gradu ima potrebu da svoj život promeni. Kada mu se dogodi dramatična, prava ljubav, kao da progleda, i kao da mu to otvori nove vidike, novi pogled, i da mu energiju da pokuša da sruši zidove. Ovo se završava ipak, uslovno rečeno, tragično. Ta legenda je poznata. Ostale su te tri sestre večito da čekaju čoveka u koga su se zaljubile, a on se nikad više nije pojavio - podseća reditelj ove predstave.

Razlog da baš “Tre sorele” postavi u Pozorištu mladih Jagodić je našao u tome što je ovaj komad negde na granici realnog i bajke, kako kaže, jer se jednog trenutka ne zna da li se sve stvarno dogodilo, ili je to možda bila samo fikcija tih devojaka, plod njihove čežnje, želje. Možda su one izmaštale i čoveka u koga su se zaljubile, i sve što se desilo. Jagodiću se zato činilo da je, budući da se u ovom pozorištu, sa kojim je inače dosad sarađivao u nekoliko navrata, igraju i bajke, logično da se na repertoaru nađe i ovaj zaista dobar komad. 

Bokeški jezik, kojim je pisan ovaj komad, trebalo je dobro savladati, i zato je kao lektorka angažovana poznata crnogorska glumica Dubravka Drakić, koja će sa glumcima uskoro ponovo raditi na govoru, da bi se do premijere ispravile eventualne greške.

- Moja dilema je od početka bila da li ostaviti bokeški jezik ili ne. Ja ga razumem, igrom slučaja, jer sam godinama leta provodio u Dalmaciji. Ovaj jezik je baš mešavina Dalmacije i Crne Gore, što to Boka zapravo i jeste. Taj jezik daje miris, patinu, i romantiku, jer ova priča je pomalo i romantična, bajkovita. Čini mi se da su taj jezik i govor zapravo način mišljenja. Kad bismo ga preveli u književni jezik, više ne bi imao te mirise - smatra Miloš Jagodić. Scenografkinja ove predstave je Ivana Savić iz Niša, odakle je i kompozitor Miodrag Mika Mladenović, koji je već dosta sarađivao sa Pozorištem mladih. Kostimografkinja je Milica Grbić Komazec, a koreografkinje su Frosina Dimovska i Ista Stepanov. 

N. Pejčić