Pedijatri o imunizaciji: Vakcina nije uzročnik autizma

Kod dece koja imaju autizam, bolest bi se ispoljila i ako dobiju, kao i ako ne dobiju vakcinu, te imunizacija ne mož da bude odgovorna za pojavu tegoba.

Simptomi autizma javljaju se u uzrastu od oko 17. do 36. meseca života, a ovo stanje ima širok spektar simptoma koji ga odlikuju. Načelnica Službe za zdravstvenu zaštitu dece Doma zdravlja “Novi Sad” dr Vesna Vuleković kaže da su tipični simptomi koji se vide u uspostavljanju socijalnog ponašanja, odnosno interakcije, potom u razvoju verbalnih i neverbalnih sposobnosti komunikacije, kao i stereotipnih obrazaca ponašanja.

- Roditelji mogu da posumnjaju na autizam ukoliko dete ne uspostavlja socijalni kontakt, odnosno ako se ne osvrće na pozive, ne odaziva se na svoje ime, mrmlja nešto nepovezano. Ponavlja reči bez značenja, ne razume suštinu rečenice, ne gleda osobu u oči. Postoji oskudna ekspresivna mimika. Dete ne voli da ga remete u nekoj aktivnosti, voli rutinu, ima stereotipne radnje, vrti se u krug, maše, “leprša” rukama, ne obazire se na prisutne, nema potrebu da uspostavi kontakt, kao da živi u “svom svetu”. Decu više interesuju predmeti nego ljudi i okolina. Teško razumeju tuđa osećanja i isto tako ne znaju da tumače vlastita - navodi dr Vuleković i dodaje kako ne zna tačan broj dece obolele od autizma u Novom Sadu, ali je on zasigurno u povećanju u odnosu na raniji period.

Kako objašnjava, problem registrovanja tačnog broja obolelih je i u kasnijem dijagnostikovanju problema, jer autizam ima složenu kliničku sliku. Neurološka oštećenja, mentalna retardacija ili oštećenja sluha i govora organskog porekla, često su pridruženi s autizmom, pa prođe duži period dok se ne dođe do tačne dijagnoze.

Što ranije prepoznavanje simptoma iz autističnog spektra omogućava i ranije intervenisanje u pravcu boljeg razvoja govora i socijalnih veština. Podršku roditeljima i deci pružaju timovi stručnjaka neurologa, psihijatra, psihologa, logopeda i defektologa.

- Savremena medicinska istraživanja ukazuju na jasne biološke uzroke autizma, uključujući genetske faktore, virusne infekcije. Suptilna moždana oštećenja mogu da izazovu i komplikacije koje nastaju tokom trudnoće i porođaja, te vakcinacija nije uzročnik nastanka autizma kod dece! Deca s autizmom ispoljiće bolest i ako dobiju i ako ne dobiju vakcinu - objašnjava dr Vuleković.

Prema njenim rečima, ono što se primećuje je da su ta deca osetljivija na bolesti, buku, zagađenje, pa vakcinacija može delimično da pojača postojeće simptome, koji su prolazni, kao što može da se dogodi i u slučaju uzimanja veće količine slatkiša ili napornijeg dana, u smislu fizičke aktivnosti.

LJ. Petrović

Češće se javlja kod dečaka

- Prema dosadašnjim iskustvima, veći je broj dečaka koji oboleva od autizma, nego li devojčica i odnos je osam naspram jedan. U našoj sredini primetno je povećanje dece s autističnim spektrom unazad desetak godina - kaže načelnica pedijatrije.