Palanački pecaroši iz Tikvare isplovljavaju, a sa ulovom se vraćaju

Oni koji ovde dođu u goste ili na odmor otkrivaju lepote koje priobalje velike reke može da pruži, a meštani za to znaju i obilato koriste, posebno tokom leta.

Zbog toga mnogi od njih, posebno rekreativni ribolovci, godišnji odmor koriste kod kuće. Pored pecanja, a ova voda se smatra za najveći zimovnik bele ribe u našem delu Dunava, tu je i prelepa uređena plaža, pa Dom sportova na vodi, ali i dom Udruženja sportskih ribolovaca „Šaran“. Sve to udaljeno je jedva 100 metara od leve obale Dunava, nekoliko čardi, ali i otvorenih sportskih terena. Palančanima za odlazak na plažu ili na pecanje i džogiranje, ne treba automobil, pa čak ni motor ni bicikli. Sve ovo je od centra varoši udaljeno desetak minuta pešačenja. Ipak, na obalama jezera je decenijski dom ovdašnjih kajakaša koji su godinama najuspešniji u Srbiji, ali i „matična luka“ za nekoliko stotina čamaca sportskih ribolovaca, par desetina brodica, ali i 20-tak splavova i kuća za odmor na vodi. S druge strane reke je srednjovekovni gradić Ilok u Hrvatskoj, Fruška gora sa svojim vinogradima i manastirima...             

Ovo jezero nekako najviše „svojataju“ pecaroši. Iz „Tikvare“ čamcima isplovljavaju i plove Dunavom tražeći krupnije primerke soma, smuđa, šarana... ali se u jezero vraćaju kao da se vraćaju svojoj kući. Na obali, ispod starog duda, prepričavaju se dogodovštine, prikazuju ulovi, ali i pričaju najčudesnije priče o ribi koja je već bila na udici, pa se otkačila, pa i one priče za rubriku „verovali ili ne“.

Sedmorica  odvažnih ovdašnjih ribolovaca želeli su da probaju nešto drugo. Krenuli su i stigli u Đerdap, odnosno Golubinje, mesto gde su i prošle godine išli u lov na somove i smuđeve. Putovali su dva dana, odnosno prevalili niz vodu 330 kilometara, a povratak je zakazan za ovaj vikend.

Na put su između ostalih krenuli i Vojo i Goran Mandić, braća poznata po kapitalnim ulovima grabljivica, pre svega somova. Sa njima, a u tri čamca su bila dva člana posade, dok je u druga dva bio samo „kapetan“, u društvu bili su i Tomo Bakmaz, Slobodan Bukvić, Miloš Lukić. Tri člana ove družine išlo je kao logistika kopnom, a oni su obezbeđivali hranu i sve što je bilo potrebno, uz put, ali i u Golubinju. U Palanku, odnosno „Tikvaru“ planiraju da doplove s prvim mrakom u subotu, a po tradiciji biće dočekani od strane prijatelja, kolega pecaroša, rodbine...

„Dnevnik“ ih je ispratio i pratio njihove ulove, a za razliku od prošle godine, kada je veći deo ovih bačkih mornara prvi put krenuo ka Đerdapu i ulov bio slabiji, ovoga puta ulov je bio bogat.

- Gotovo da nije bilo dana kada nismo ulovili po nekoliko somova – kaže Vojo Mandić kome je ovo jubilarni, deseti put da je od Palanke čamcom išao do Đerdapa. – Bilo je dana kada je bilo i više komada, pa smo tako jednom do podne uhvatili skoro 20 komada. Bilo je nekoliko većih primeraka, ali najviše je bilo onih od 3-5 kilograma. Koliko je bilo pecanja može da posluži podatak da smo za par dana potrošili skoro sve mamke, odnosno durboke i ronce, pa smo prekopali dobar deo obale da se snabdemo novim. Naš drugar Boban nije imao sreće, jer je zadnjih dana imao na udici, pored čamca, ribu težine oko 15-tak kilograma, ali mu se otkačila.         

Kada počne priča o događajima u vreme avanture sigurno će se i drugi prisetiti svojih ulova. Oni koji su ovog leta pecali u jezeru i na ovdašnjoj obali Dunava kažu da ni njima nije bilo loše. I u „Tikvari“ su ljudi pecali šarane, po koje somče, smuđevi su mali, dodaju pecaroši, ali zato bele ribe i babuške, meleza, ili kako ih već ko zove, ima kao korova! Ipak, narednih dana najtiražnija biće priča desetorice koji se vraćaju iz avanture, gledaće se njihove fotografije sa ulovima. Pričaće se o razlici u pecanju u Dunavu kod nas, a kažu da je od Bezdana do Beograda dubok od 5-8 metara, a da se u Đerdapu dubine za pecanje mere od 10 do 50 metara. Kažu i da je u Malom kazanu dubina obeležena na 57 metara. Iskusniji tvrde da kada izvlačiš smuđa sa tako velike dubine njemu, verovatno zbog razlike u pritisku, ispadnu oči.

Miloš Sudžum