Kotrljanje ravnicom: Žutom listu podnošljivija skupa arenda i suša

Prizvodnjom duvana u Kukujevcima bave se Slavonci koji su se doselili u Srem, jer su u tome imali iskustva.  Za razliku od većine, Nenadova porodica prispela je u Kukujevce pre 24 godine, i iako se duvanom ranije nije bavila, pokrenula je proizvodnju i nije se pokajala.

- Uzgojem duvana je počeo da se bavi moj pokojni otac na nagovor komšija i prijatelja koji su “virdžiniju” uzgajali u Slavoniji i Podravini, gde su ranije živeli. Otac se nikada do tada nije bavio duvanom, tako da je za nas to bila velika nepoznanica, ja čak nikada u životu nisam ni video biljku duvana, a sada ga uzgajam na 22 do 23 hektara, a u dva gazdinstva radimo zajednički brat i ja i ukupno obrađujemo oko 90 hektara – saznajemo od Ćulibrka.

Već na prvi pogled vidi se da je gazdinstvo porodice Ćulibrk na čvrstim temeljima, sve zahvaljujući tome što se dosta radi porodično, a u vreme berbe duvana angažuju se sezonski radnici. Braća Nenad i Ranko Ćulibrk rade zajedno, ali ne žive zajedno, nego svako ima svoju kuću. Pored duvana koji je na prvom mestu, u setvenoj strukturi su soja, pšenica i kukuruz.

U vreme posete gazdinstvu Nenada Ćulibrka u branju “viryinije” angažovano je 12 sezonaca iz Bujanovca, koje predvodi Demir Denaj. Ista brigade sezonaca sa juga Srbije kod Ćulibrka bere duvan i radi na sezonskim poslovima već devetu godinu. Ustaje se rano i u branje lista kreće u pet sati, pa je već do osam sati za rose ubrano toliko da se popuni jedna sušara, pa tako iz dana u dan skoro četiri meseca, koliko potraje berba. Ona je uveliko odmakla, jer je ove sezone započela 29. juna, ranije nego što je uobičajeno, zbog suše i nepovoljnih vremenskih prilika. 

Na predloge da se angažovanje sezonskih radnika u poljoprivredi stavi u legalne tokove i oni ostvaruju radni staž i punu zaštitu, domaćin iz Kukujevaca je kategoričan da je prvi za to da se ta oblast uredi, i ne samo to, nego da sve bude na svom mestu u našoj zemlji.

- Radio sam pet godina u opštini u Šidu, upućen sam i znam neke stvari. Iz moje tačke gledišta kao poslodavca, jesam za to, ali te predloge trebalo bi konkretizovati. Sve bi morala da prati naša finansijska strana, da ne bi samo ispalo da se nama povećavaju troškovi i stvaraju dodatne namete, a s druge strane to nije adekvatno pokriveno iz naše zarade koja treba da podnese te izdatke. Država bi mogla na neki način da stimuliše da se krene u tu priču, možda iz sredstava iz državne kase kojima se podstiče zapošljavanje. Država inostranim investitorima za otvaranje svakog radnog mesta izdvaja više hiljada evra, pa bi bilo logično da se i nama olakša, da se teret preraspodeli, kako ozvaničenje rada sezonaca ne bi bilo samo na naš teret ili na uštrp njihovih nadnica – smatra Nenad Ćulibrk.

- Čak i duvan, biljka koja podnosi visoke temperature i nedostatak padavina i vlage, pogođen je dugotrajnom sušom i tropskim vrelinama, tako da će prinos biti umanjen za 20 do 30 posto, već u zavisnosti od parcele do parcele – ukazuje Nenad Ćulibrk. - Kiša koju smo sada dobili je dobro došla duvanu, jer može još da iskoristi vlagu koju je dobio, pošto berba traje do polovine oktobra, dok je za ostale kulture prilično kasno da se stanje značajnije popravi. Kod soje i kukuruza bićemo zadovoljni ako budemo imali polovinu uobičajenih prinosa. Pšenica nam je na 14 hektara lepo rodila, sedam do osam tona po hektaru, manju količinu smo prodali u žetvi i ostalo ostavili na lageru, čekamo bolju cenu i kada budemo morali da je prodamo kada zatrebaju pare, za ulaganja u jesenju stevu i plaćanja arende za zemlju koju uzimamo u zakup.

Dva gazdinstva porodice Ćulibrk raspolažu sa 15 hektara vlastite zemlje, tako da većinu njiva koje obrađuju uzimaju u zakup. Cena zakupa zemlje u ataru Kukujevaca i okolini je prilična, zato što su atari relativno mali, a naš domaćin objašnjava da se dosta mlađih ljudi bavi poljoprivredom, tako da ima potražnje i konkurencije. Po hektaru oranice arenda je u proseku oko 500 evra.

- Skupu arendu mogu da podnesu duvan, povrtarske i druge intenzivnije kulture, kada su okolnosti u proizvodnji normalne i solidno rodi, da bi se pokrili troškovi i preostalo dobiti, da možemo od toga živeti. Ovako, u godini kao što je ova, neminovni su nam minusi na većini useva. U odnosu na druge kulture duvan je najprofitabilniji, zato ga i uzgajamo, bez obzira što traži dosta angažovanja radne snage, dosta ulazaka mehanizacije u njive pod “virdžinijom”. Ne može se porediti posao na negovanju pšenice i kukuruza, jer u sezoni traktor u duvan ulazi i 50 puta, za razliku od klasičnih ratarskih kultura gde se ulazi tri do pet puta – predočava Ćulibrk.

Žuti list bolje podnosi sušu i skupu arendu, jer je proizvodnja profitabilnije nego druge kulture, međutim, u uzgoju duvana potrebno je dosta vrednih ruku, od zasnivanja rasada pod plastenicima, rasađivanja i negovanja useva, pa do branja poslednjeg lista.

- Na proizvodnji rasada su angažovani uglavnom članovi naše dve porodice, uz malo dodatne radne snage, koja se angažuje za iznošenje na njive i rasađivanje, međutim, najveća potreba za radnicima je u sezoni berbe. Duvan se bere iz dana u dan, radnici su potrebni i za zalamanje cveta i pakovanje suvog lista. Trošak za sezonsku radnu snagu je prilično velik, pogotovo što se angažuju radnici koji nisu odavde, nego dolaze sa juga Srbije, pa ima troška za njihov smeštaj, ali oni korektno odrade poslove i pošteno zarade svaku nadnicu. Visina satnice ili nadnice nije ista za sve poslove, jer se neki ugovaraju po sušari, a neki po satu. Kombinujemo kako odgovara nama i ljudima koje angažujemo. U suštini ta saradnja je dobra, nalazimo zajednički jezik, što potvrđuje i činjenica da ista ekipa kod nas dolazi već godinama. Oni znaju posao, dobro i korektno ga odrađuju – kaže Ćulibrk.

U gazdinstvima porodice Ćulibrk prinosi suvog lista su solidni. Nenad uverava da su uglavnom imali rodne godine, jer kada se dobro i na vreme odradi agrotehnika, postizali su od dve do 2,3 tone žutog lista po hektaru, zadovoljavajućeg kvaliteta. Za sada nisu razmišljali o navodnjavanju, nego sve postižu u suvom ratarenju, jer ulaganje u zalivni sistem je ozbiljna investicija, ali Nenad veli da će, ako suše budu učestale, morati i o tome da razmišljaju.

Porodica Ćulibrk od kada je započela proizvodnju “virdžinije” dobru saradnju ostvarivala je sa Duvanskom industrijom AD “Senta”, a nakon privatizacije to se nastavilo sa kompanijom Japan tobako internešenel (JTI).

- Zadovoljni smo saradnjom jer stručno i materijalno prate proizvodnju farmera. Maksimalno nas ispoštuju u zaštiti, kada je najpotrebnije avansima prate izdatke koje imamo za sezonsku radnu snagu. Najvažnije je da su odnosi sa kompanijom JTI korektni, što je veoma bitno za dugoročnu saradnju za koju smo opredeljeni. Dobro se poznajemo i stručni ljudi iz JTI - a znaju šta od kog proizvođača mogu da očekuju. Za nas u proizvodnji duvana najvažnije da su plasman i isplata sigurni, ali će zbog umanjenog prinosa usled suše ove sezona računica biti nepovoljnija u odnosu na prethodnu godinu – kaže Nenad. 

Tekst i foto: Milorad Mitrović