Dačić: Srbija čvrsto za dijalog, potreban hrabar pristup

On je upozorio na ogromnu političku nestabilnost na Kosovu i na činjenicu da nema napretka kada je reč o uspostavljanju ZSO.Obraćajući se članicama Saveta bezbednosti UN, Dačić je istakao da je ključno da dijalog bude zasnovan na obostrano prihvatljivim rešenjima za sva otvorena pitanja, bez prejudiciranja budućeg statusa KiM i uz puno poštovanje rezolucije SB UN 1244.



Prema njegovim rečima, pozitivni rezultati ostvareni u dijalogu pokazuju da on nema alternativu, ali i da je neophodno snažnije liderstvo posredničke strane u obezbeđivanju primene do sada postignutih dogovora. "Iskazana posvećenost otpočinjanju nove faze dijaloga na najvišem nivou i davanje novog podsticaja dijalogu zahtevaće iskrenu opredeljenost obeju strana za postizanje kompromisa, koja je do sada izostajala na strani Prištine, kao i promenu svesti tako da se svaki dogovor ne doživljav kao nečiji poraz", kaže Dačić.



Izvesnu nadu da je moguć skori nastavak dijaloga uliva izjava nakon neformalnog sastanka predsednika Aleksandra Vučića, Hašima Tačija i visoke predstavnice EU Federike Mogerini 3. jula o „posvećenosti otpočinjanju nove faze dijaloga" i važnosti implementacije do sada postignutih dogovora.Komenatrišući nameru Prištine za članstvo u Unesko i Interpolu, Dačić kaže da su to jednostrani potezi kojim se krši Povelja UN i važeća rezolucija i imaju negativan uticaj na dalji tok dijaloga koji se nalazi u osetljivoj fazi.



Imajući u vidu brojna uništena i oskrnavljena pravoslavna groblja, o čemu je iscrpno pisala Misija OEBS na KiM, najave iz Prištine u vezi sa mogućim obnavljanjem zahteva „Kosova" za članstvo u Unesku su, u najmanju ruku, neshvatljive, ocenio je Dačić.



"Ukazujem ponovo da takvi jednostrani potezi predstavljaju kršenje Povelje UN i važeće rezolucije SB UN 1244 (1999), kao i da nastojanja Prištine u pravcu ostvarivanja članstva u različitim međunarodnim organizacijama imaju negativan uticaj na dalji tok dijaloga koji se nalazi u osetljivoj fazi. Poslednji takav primer predstavlja zahtev ''Kosova'' za članstvo u Interpolu", kaže on.



Taj zahtev se, navodi Dačić, ne može podvesti pod navodna nastojanja da se unaprede kapaciteti Kosova za borbu protiv kriminala i terorizma i stvore institucionalne pretpostavke da se i ovaj prostor uključi u razmenu informacija iz domena nadležnosti Interpola, jer je to već obezbeđeno kroz delovanje Kancelarije za vezu UNMIK.



"Pomenuti zahtev je samo još jedan u nizu pokušaja Prištine da kroz zloupotrebu i politizaciju rada međunarodnih organizacija afirmiše svoju jednostrano proglašenu nezavisnost", ističe šef diplomatije.



Napominjući da je period pokriven Izveštajem generalnog sekretara u velikoj meri bio je obeležen izbornim aktivnostima, Dačić ukazuje da su u tom periodu uočljivi bili pritisci i praksa zastrašivanja srpske zajednice, praćeni ugrožavanjem bezbednosti njenih pripadnika, a sve sa ciljem da se razbije jedinstvo srpskog glasačkog korpusa.



"Mogu sa zadovoljstvom da konstatujem da uspeh koji je Srpska lista ostvarila na izborima predstavlja potvrdu političkog jedinstva Srba na KiM i garant kontinuiteta konstruktivne politike kada se radi o odbrani njihovih interesa", kaže on.



"Aktuelni zastoj u formiranju prištinskih institucija, međutim, predstavla razlog za zabrinutost, naročito kada je u pitanju nastavak dijaloga Beograda i Prištine", ističe Dačić, navodeći da u Srbima nije problem ali da će Beograd imati konstruktivnu ulogu.



On naglašava da posebno brine javno obraćanje Ramuša Haradinaja, jednog od kandidata za premijera ''Kosova'', po povratku na KiM iz Francuske, u kome, obraćajući se „neprijatelju Srbiji", preti „da će im biti urađeno gore nego što je bilo pre"."Ponovo apelujem na međunarodnu zajednicu i pravosudne institucije na KiM da ne smeju ostati nemi pred ovakvim govorom mržnje i pretnjama novim etničkim čišćenjem preostalih Srba", upozorava Dačić.



On podseća na zapaljive izjave albanskih političkih lidera o stvaranju tzv. "velike Albanije", koje dodatno ugrožavaju proces pomirenja i normalizacije odnosa."Srbija pozdravlja svaki podsticaj međunarodne zajednice za obnavljanje dijaloga, ali se time, suštinski, time relativizuje odgovornost prištinske strane koja je bila ta koja je jednostrano prekinula dijalog", primećuje šef srpske diplomatije.



I dalje nema napretka u implementaciji postignutih dogovora o Zajednici srpskih opština i pravosuđu, iako dogovor o uspostavljanju ZSO predstavlja centralni deo Prvog sporazuma o normalizaciji odnosa i ključno pitanje za opstanak srpskog naroda na KiM, naveo je on.



Stav prištinskih institucija jasno pokazuje da je neophodan snažan pritisak SB UN, EU i međunarodne zajednice na Prištinu kako bi izvršila preuzete obaveze i kako bi se najvažniji element normalizacije odnosa - formiranje ZSO, konačno realizovao, poručuje Dačić.



"Sprečavanje formiranja ''vojske Kosova'' jasno je pokazalo da Priština i te kako može da prihvati sugestije međunarodne zajednice", naveo je on.Dačić je ponovio da istinskog pomirenja ne može biti bez procesuiranja svih zločina, bez izuzetka, kao i bez spremnosti za suočavanje sa odgovornošću za ratne zločine u sopstvenim redovima.



"Činjenica da još nema nijednog pravosnažno osuđenog za oko 1.000 ubijenih Srba, u periodu posle završetka sukoba do danas, jasno svedoči da pravosuđe na KiM nije u stanju da obavi taj posao", kaže Dačić i navodi, kako kaže, porazan podataka za prvu polovinu 2017. godine prema kojima je zabeleženo ukupno sdamo 218 dobrovoljnih individualnih povrataka predstavnika manjinskih zajednica.



Imajući u vidu da je Specijalni sud za ratne zločine sada potpuno operativan i da ne postoje pravne prepreke za podizanje optužnica, očekujem da će protiv svih osumnjičenih za ratne zločine počinjene nad Srbima i drugim nealbancima na KiM biti pokrenuti kredibilni sudski procesi i da će svedoci dobiti adekvatnu sudsku zaštitu, istakao je Dačić.