Nedostatak domaćih vakcina odbija građane od imunizacije

Upravo to što se vakcine uvoze i što na tržištu nema domaćih vakcina, jedan je od argumenata koji navode protivnici vakcinacije, a koji se često čuje u javnosti, na društvenim mrežama, kao i u antivakcinalnom pokretu.

Međutim, “Torlak” sada ima zastarelu tehnologiju, kvalifikovani kadar je otišao, te ova nekada značajna ustanova koja je izvozila vakcine u više od 100 zemalja teško može da se vrati proizvodnji vakcina. “Torlak” neke vakcine ne proizvodi već deset godina, ali zvaničnici Ministarstva zdravlja početkom godine su najavili kako će podržati “Torlak” u pravljenju svojih vakcine.

Koordinator Udruženja “Doktori protiv korupcije” dr Draško Karađinović smatra na porast nepoverenja prema vakcinama utiče to što više nema domaćih, “Torlakovih”, vakcina, a ljudi su nepoverljivi prema onima koje uvozimo.

„Oralnu polio vakcinu (OPV) „Torlak” ne proizvodi više od 10 godina. Zaustavljena je proizvodnja da bi se rekonstruisao pogon iz dobijenih kredita, koji nikada nije završen. Slično je i sa vakcinom protiv gripa na kojoj se, kao, radi godinama, ali ni do danas nije proizvedena, jer serije za klinička ispitivanja treba da su istog kvaliteta i načina proizvodnje kao serije za komercijalnu upotrebu. Ko to može da dokaže? Gde su zvanični izveštaji? Prema informacijama koje imam, zabranilo Ministartsvo zdravlja zbog problema u proizvodnji. Vakcina protiv pertusisa je bio “Torlakov” celoćelijski proizvod, a sad savremeni bioinženjering proizvodi acelularni kog ima u petovalentnoj vakcini. Tu je Te, Di, aPer, hemofilus influenza tip B, hepatitis B. Tako da Torlak ne proizvodi više DTP“, navodi Karađinović i dodaje da je problem i proizvodnja seruma protiv zmijskog otrova, iako plazme ima, ali su kvalifikovani kadrovi otišli.

Institut za virusologiju, vakcine i serume „Torlak” je zdravstvena ustanova s tradicijom dužom od 80 godina. Proizvodnju BCG vakcine počeo je 1927, tri godine kasnije proizvodnju vakcine protiv difterije po Ramonu i seruma protiv difterije i tetanusa, 1934. vakcinu protiv tetanusa po Ramonu, 1958. vakcinu protiv velikog kašlja od domaćih izolata, a godinu dana kasnije počela je proizvodnja suvih bakterioloških podloga. Godine 1960. Sejbin je poklonio Institutu “Torlak” originalne sojeve za proizvodnju OPV-a i iste godine počinje proizvodnja žive, oralne vakcine protiv dečje paralize (OPV). Godine 1962. počinje proizvodnja inaktivisane vakcine protiv gripa, 1965. proizvodnja alergena, 1968. proizvodnja laktopreparata, a 1995. potpuno je osvojena proizvodnja svih obaveznih vakcina koje je propisala država.

Dr Draško Karađinović kaže da je propast „Torlaka” jedna od najžalosnijih tranzicionih priča u srpskom zdravstvu i da koren propasti leži u nedostatku vizije razvoja te strateške ustanove još sredinom prošle decenije u vreme mandata dugogodišnjeg ministra zdravlja Tomice Milosavljevića, iako su i Svetska banka i Evropska investiciona banka, davale kredite za unapređenje proizvodnje i kontinuiranom neuspešnom upravljanju od strane partijskih kadrova.

„Ti milioni dolara nisu efikasno iskorišćeni, krediti se vraćaju, a za te promašaje niko nije odgovarao. Danas je tehnologija „Torlaka” zastarela, kvalifikovani kadrovi su otišli tako da je pitanje da li nekada svetska ustanova i veliki izvoznik, na primer polivakcine (OPV), može danas da bude bar logistički centar, velika hladnjača za uvoznike vakcine. Jer da bi i hladnjače bile sertifikovane za „hladni lanac” čuvanja vakcina, moraju da se repariraju duple kompresorske jedinice“, navodi dr Karađinović.

Državni sekretar Ministarstva zdravlja dr Ferenc Vicko rekao je u martu da Ministarstvo neće dozvoliti da Institut za vakcine i serume “Torlak” propadne i da se razmišlja o poboljšanju tehnologije kako bi se u Srbiji proizvodile neke od obaveznih vakcina. Naveo je i da je antivakcinalni lobi usmeren ka tome da je problem u stranim vakcinama i da bi domaće bile prihvatljive, te da je ministarstvo na stavu da se podrži “Torlak” da napravi svoje vakcine.

„Većina nas je primila domaće vakcine. Petovalentne vakcine (protiv difterije, tetanusa, velikog kašlja, poliomijelitisa i hemofilus influence) imaju mnogo manje neželjene efekte i možda bismo mogli ubrzati, poboljšati našu tehnologiju da imamo takvu vakcinu u domaćoj proizvodnji“, rekao je tada dr Vicko.

LJ. Petrović