Banke zgrnule silne pare na provizijama
Ne prođe dan a da se u medijima ne pojavi informacija banaka o tome da su u prvom polugodištu 2017. dobro poslovale i ostvarile dobitak. Kada već neko posluje na srpskom tržištu, uvek je bolje da je u plusu nego u minusu.
Međutim, zanimljivo je da uzlete profita u bankama ne prati rast kreditnih aktivnostu ni kod građana ni kod privrede. Te hvale vredne zarade ostvaruju se zahvaljujći veoma visokom troškovima provizija. Osim toga, banke, kada daju podatke, malo prepakuju rizične plasmane i eto lepe statističke slike.
Nisu još sve banke objavile podatke za prvo polugodište ove godine, ali nije zgoreg pomenuti da je ceo bankarski sektor lane zaradio 250 miliona evra, a ove godine 150 miliona samo u prvom kvaratalu. Ako se po tome sudi, zarada u 2017. biće joši bolja.
Što se tiče kredita, tu je u prvom polugodištu zabeležen simbolična rast od jedan odsto. Simbolični plus su obezbedili uglavnom građani koji su refinansirali kredite. Kod pravnih lica, odnosno privrede, za prvih šest meseci, po podacima Kreditnog biroa Udruženja banaka Srbije, zabležen je pad od 0,4 odsto. Isti trend nastavio se i prošlog meseca. Krediti većim kompanijama pali su 0,3 odsto prema kraju 2016. godine i sada iznose 1.327,80 milijardi dinara.
O tome kakvu politiku vode banke ne našem tržištu dr Ljubodrag Savić s Eknomskog fakulteta u Beogradu kaže:
„Banke su kod provizija našle vrlo lep sistem za zaradu: one tu gotovo da nemaju nikakvog ni troška ni rizika, a lepo zarađuju“, smatra naš sagovornik.“Uzmimo samo održavanje računa u sektoru stanovništva. Naplaćuje se nekoliko stotina dinara mesečno, a banke tu nemaju gotovo nikakvog posla. Mislim da bi provizije kod nas trebalo ograničiti, ali to nije jedino na šta treba skrenuti pažnju. Što se tiče rezultata poslovanja i silnih hvala profitom, to treba uzeti s rezervom. Banke nenaplative i teško naplative kredite mogu same prebaciti u naplativiju kategoriju. Tada im rezultata poslovanja više ne opterećuju rezervacije koje za te kredite moraju obezbediti i eto boljeg rezultata poslovanja nego što on u stvari jeste.“
Savić kaže da je posebno skeptičan kada su u pitanju rezultati banaka koje su od gubitaša preko noći postale profitabilne. Što se tiče provizija, rešenje vidi u ograničavanju, ali to ne treba raditi administrativno već kroz tržišnu regulativu. Bilo bi dobro pogledati kako su to uradile zemlje u okruženju.
D. Vujošević
Docnja u padu
Banke su sve opreznije kod odobravanja kredita, baš kao i klijenti kod zaduživanja. Rezultat toga je da kašnjenje u otplati rata sada manje nego krajem 2016, ali i 0,3 procenta manje nego u junu. Po podacima Kreditnog biroa, kod pravnih lica je docnja smanjena za prvih sedam meseci sa 14,1 odsto na 13,4. Građani su takođe ažurnije ispunjavali svoje obaveze – kod njih je docnja za isti period umanjena sa 6,8 odsto na 5,9.