Književno veče Matije Bećkovića na brodu „Cepelin” u Novom Sadu

Sa Matijom Bećkovićem će razgovarati domaćin festivala Đorđe Randelj. U ovoj zbirci, koju čini 45 soneta, Bećković odaje počast Njegošu. Naslovom  speva „Prahu oca poezije“, Bećković pravi repliku naslova Njegoševe posvete „Gorskog vijenca“ Karađorđu - „prahu oca Srbije“ i  posvete Simi Milutinoviću Sarajliji iz „Luče mikrokozma“.

Prizivaju tu posvetu, Bećković u ovoj zbirci peva o Njegošu “apoteozu kojom ponire u tajnu pesništva i jezika najvećeg srpskog pesnika. U krupnim zamasima, razuđeno i uzvišeno, savremeni pesnik odgoneta i slavi klasičnog pesnika sa prizvukom starih pohvala i molitve”.

Knjigu je objavila Srpska književna zadruga, čiji glavni urednik Dragan Lakićević podseća da se Njegošem Bećković bavi odavno, još od svoje rane pesme koja je napisana kao glas razuma i protesta protiv rušenja Njegoševe kapele na Lovćenu pre 50- ak godina, pa docnije preko mnogih beseda, knjige “Služba pustinjaku cetinjskom”, i sada poeme pod nazivom “Prahu oca poezije”.

Matija Bećković je preko 40 godina autor Srpske književne zadruge. Svoju prvu knjigu “Međa vuka manitoga” objavio je upravo u Srpskoj književnoj zadruzi. Prošle godine SKZ je objavila njegovu knjigu “Tri poeme”, a ove godine je izašla, kao 727. po redu, knjiga “Prahu oca poezije” u 108. plavom “Kolu”,  biblioteci osnovanoj kad i SKZ pre 125 godina.

U ovoj knjizi Matija Bećković piše “apoteozu Njegošu, ali ne samo apoteozu nego i pokušaj da se odgonetne velika tajna Njegoša, njegovog genija, njegovog srodstva sa božanstvom, sa Bogom i božanstvom poezije. To je čudo jezika koje je Njegoš ostvario u svojoj poeziji”, smatra Dragan Lakićević.

„Njegoš je “Gorski vijenac” posvetio “prahu oca Srbije” voždu Karađorđu, a meni se činilo da je posle dva veka, prirodno da se “ocu Srbije” pridruži i “otac srpske poezije”. Ne zna se da li je svetije ono što je činio za života, ili je svetije njegovo posmrtno stradanje. On živi na usnama naših čitalaca, svaka njegova reč je sveta i živa i teško da ima ili malo, i ako ima i takvih, da igraju takvu ulogu u sudbini svoga naroda, i nekoga čije delo narod zna napamet“,  reči su Matije Bećkovića.

„Po pesniku Milovanu Danojliću, ovo je zapravo spev, sastavljen od 45 pesama, sa po četrnaest stihova u rimovanim distisima. U predgovoru Danojlić navodi da bi se ovaj neveliki spev mogao “nazvati službom u crkvenom značenju tog pojma. On je pohvalnica poeziji kao svetinji i svetlosti našeg života, i oda pesniku kao svetitelju umetnosti reči”. “Sve što je Njegoš napisao je sveto i nemoguće je da su svete njegove knjige i reči, a da nije svet on i da je on svetac  svima koje smo proglasili za svece poslednjih decenija...”, podseća Matija Bećković.

N. Pejčić