U celoj Srbiji škole upisale deset zidara i osam tesara
Građevinarstvo u Srbiji je na putu da ponovo postane jedna od vodećih privrednih grana, o čemu svedoči podatak da je danas deset puta više gradilišta nego 2014. godine.
Potpredsednica Vlade Srbije i ministarka građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture Zorana Mihajlović kazala je da je pre tri godine u Srbiji bilo manje od 1.000 gradilišta, a danas ih ima više od 10.500. Dodala je da je država uvela red u građevinarstvo, uspostavila „bele” i „crne” liste kompanija i obezbedila novac za projekte, i najavila da će od jeseni krenuti i razgovori o formiranju velike domaće građevinske kompanije, s dovoljno radnika i mehanizacije da odgovori svakom zadatku.
„O tome ćemo razgovarati sa svima, i s domaćim kompanijama i sa sindikatima, jer je napredak građevinarstva i povećanje udela građevinarstva u BDP-u zajednički cilj države, firmi i zaposlenih“, poručila je Zorana Mihajlović.
Podatak da za građevinare danas ima sve više posla je svakako ohrabrujući, s ozbirom na to da su se upravo oni prvi našli na udaru 2008. godine zbog ekonomske krize i da im je trebalo nekoliko godina da se vrate na „stare” staze, odnosno vreme u kojem se gradilo na sve strane, kako u Srbiji, tako i u inostranstvu. U Privrednoj komori Srbije objašnjavaju da je nesporno da se sve više gradi i radi, ali napominju da su naše građevinske firme uglavnom podizvođači stranim kompanijama jer nemaju bankarske garancije. Uz to, kako ističu u PKS-u, sve je manje velikih građevinskih firmi koje mogu da projektuju, izrade i rekonstruišu kapitalne radove, a nedostaju i stručnjaci.
Prazna mesta posle penzije
Deficit kvalitetnih građevinskih radnika – mada je među onima koji danas rade na građevini u Srbiji i u našim firmama u inostranstvu najviše radnika bez kvalifikacije – beleži se već nekoliko godina. Dobri i kvalitetni građevinski radnici odlaze u penziju, a njihova mesta ostaju upražnjena…
Savetnik u Privrednoj komori Srbije Aleksandar Popović ističe da su najbolji radnici od iskustva i struke u građevinarstvu već zašli u šestu deceniju, a da se kadar ne obnavlja. On razlog za takvu situaciju vidi u tome što je građevinarstvo oblast koja se obavlja u najtežim uslovima: po kiši, snegu, suncu, i to je terenski posao. Ne sporeći to što Popović navodi kao razlog za izostanak mlađih kadrova u građevinarstvu, predsednik Samostalnog sindikata građevinara Srbije Saša Todlaković dodaje da su građevinari nezadovoljni materijalnim i socijalnim položajem pa zbog toga odlaze u bogatije zemlje.
„Naši radnici se sele u Zapadnu Evropu, Rusiju pa čak i Afriku, a sve to zbog toga što su privatni građevinski preduzetnici ili vlasnici preduzeća utrostručili svoje profite, a radnike ostavili sa starim platama“, tvrdi Todlaković.
Država je i te kako svesna nedostatka kadrova u građevinarstvu, a pogotovo kvalitetnih stručnih radnika, bez kojih gradnje i izgradnje nema. Zbog toga ima nameru da unapredi građevinski sektor uvođenjem dualnog obrazovanja. Međutim, to neće biti nimalo lak posao. Dokaz za to je i činjenica da je ove godine u celoj Srbiji upisano samo deset zidara, osam tesara i četiri armirača. Građevinska škola u Beogradu, jedina ustanova u Srbiji koja školuje građevinske zanatlije, ocenjuje da vodoinstalatera u Srbiji uskoro više neće biti jer je poslednji školu završio pre tri godine, a posle toga su prosto nestali. Ili, decenijama nema nijednog učenika na smeru staklorezača i kamenorezača, a građevinske firme traže upravo ta zanimanja i čak su spremne da plate obuku obuku učenika.
LJ. Malešević