Trgovanje akcijama srpskih firmi na velikoj nizbrdici

Tako su akcije „Energoprojekta” u danima kada se očekivao rasplet oko njihove kupovine-prodaje, padale, da bi već nakon toga porasle, ali je zato Komercijalna banka zabeležila pad cene akcija. Dakle, rast akcija jednog dana ne znači trend koji će biti nastavljen jer već za nekoliko dana one mogu doživeti pad i obrnuto.

No, na Beogradskoj berzi nema akcija mnogih velikih srpskih kompanija, iako bi ih moralo biti. Naime, umesto da velike kompanije hrle na Berzu, gde bi bile na oku investitorima i lakše dolazile do jeftinijeg novca za finansiranje poslovanja, one sve više odlaze s berzanskog tržišta. Brokerski stručnjak Nenad Gujaničić objašnjava za „Dnevnik” da domaća berza još uvek nije postala tržište u pravom smislu reči, odnosno mesto gde bi kompanije mogle prikupiti kapital i, samim tim, finansirati sopstveni razvoj.

"Dakle, Beogradska berza još uvek ne obavlja osnovnu funkciju tog tržišta, dok doprinos njenom tavorenju daju i predstavnici države kojima nisu u interesu transparentnost poslovanja i čisti računi pa izbegavaju kotiranje najvećih preduzeća na tržištu", objašnjava Gujaničić.

Naš sagovornik ukazuje na to da su domaće akcije na berzama najviše vredele u maju 2007. godine, kada je bilo dosta kapitala na malom tržištu koji je vinuo akcije na nerealne vrednosti.

"Tada su neke od domaćih kompanija, kao što je Komercijalna banka, vredele i više od milijardu evra, dok je, recimo, ove nedelje preuzeti „Energoprojekt holding” imao vrednost veću od 300 miliona evra, a sada je preuzet na vrednosti od oko 130 miliona", kaže Gujaničić.

Na pitanje zašto firme povlače akcije s Beogradske berze, on odgovara da to čine voljom njihovih većinskih vlasnika, pre svega jer imaju velike uštede – manji troškovi u pogledu izveštavanja, odlučivanja, a takođe jer ne mogu da na njoj imaju direktne koristi, odnosno prikupe kapital. Veliki podsticaj za povlačenje kompanija s Berze, tvrdi naš sagovornik, dala je i sama država kada je prag za prinudni otkup akcija supustila s 95 na 90 odsto.

No, zbivanja na domaćoj berzi nisu neobučajena za zemlje u tranziciji i situacija je slična i nekim drugim državama koje su išle putem kojim Srbija danas ide.

"U tranzicionim ekonomijama nije realno da berza nastane sama od sebe već od države, koja ima višestruku funkciju: donosi zakone, reguliše tržište i kreira tržišni materijal. Od toga u velikoj meri zavisi razvoj berze. Do sada u Srbiji nije bila nijedna inicijalna ponuda akcija, a upravo je država trebalo da bude pokretač tih akcija. Pri tom, ne treba izgubiti iz vida i sekundarne efekte listiranja državnih kompanija – kontrolu poslovanja i efikasnije upravljanje", zaključio je Gujaničić.

Završe kao DOO

Kada se kompanije koje su nekada bile na Berzi povuku, mogu se organizovati u nižoj organizacionoj formi, pre svega kao društvo s ograničenom odgovornošću. To im donosi fleksibilnost u upravljanju, niže operativne troškove i manje obaveze prema investicionoj javnosti. Međutim, kako je objasnio Gujaničić, kupovinom 100 odsto akcija vlasnik kompanije zarobljava veliki kapital, nema mogućnost finansiranja putem emisije akcija, nema suvlasnike koji bi posboljšljli efikasnost upravljanja, nije kotiran na tržištu gde bi bio ocenjivan od investicione javnosti.

LJ. Malešević