Banke kumovale komšijskoj slozi u plaćanju računa

Tek kada se u medijima pojavio podatak da ima tekućih računa preko kojih su plaćanja mesečnih obaveza za struju ili registraciju vozila dostigla više od hiljadu transakcija, a iznosi više od osam miliona dinara, sve je postalo jasnije. Plaćanje tuđih računa elektronski postalo je opasna pojava te je NBS poslao dopis bankama da blagovremeno spreče takvo ponašanje. Pri tome, u NBS-u ne smatraju da se to odnosi na članove porodice, već plaćanja u komercijalne svrhe. Međutim, toj pojavi su velikim delom kumovale same banke visokim razlikama u provizijama između elektronskih i papirnih usluga.

Kakvi su dometi pomenute odluke i šta banke i klijenti koji su ušli u neovlašćenu zonu platnog prometa mogu očekivati?

O tome dr Aleksandar Vasiljević s Fakulteta za pravne i poslovne studije „Dr Lazar Vrkatić” u Novom Sadu kaže:

"Ne znam kako se to može ograničiti, jedino da se donese odluka ili sličan propis kojim bi se broj transakcija onlajn i putem mobilnog telefona ograničio na, recimo, pet-šest mesečno po jednom računu", smatra naš sagovornik. On dodaje da bi to bilo pogrešno i veoma nepopularno.

Ulasku običnih građana u neovlašćen platni promet kumovale su same banke. Na šalteru se računi plaćaju uz proviziju od 50 do 80 dinara najčešće. Istovremeno, onlajn plaćanje ili korišenje usluga putem mobilne telefonije staje mnogo manje, često je i besplatno. Tako su dovitljivi građani našli način da plate komšijama račun besplatno, ili možda uz upola nižu tarifu, učine uslugu i zarade. NBS je u saopštenju početkom ove sedmice napomenuo da se na taj način veoma često plaćaju usluge registracije vozila, odnosno agencije koje se time bave ovim koristile su, umesto službenog računa, privatni jer su donosili uštedu, verovatno i dodatnu zaradu.

Koje su pak razlike u troškovima za pomenuta plaćanja od banke do banke?

U Erste banci se na račun plaćen elektronskim putem zaračunava minimalno 15 dinara provizije. Na šalteru je ista usluga u papirnom obliku petostruko skuplja.

U Intezi korisnici paketa „Hit” tekućeg računa uslugu elektronskih plaćanja imaju besplatno. Na šalteru je provizija od 0,8 odsto od vrednosti transakcije, ili 50 dinara. Korisnici „Hit” računa nemaju ograničenja po pitanju sume niti broja plaćanja koji se tokom jednog meseca mogu platiti elektronski.

U AIK banci nude paket računa gde su usluge elektronskog bankarstva besplatne. Na šalteru kod plaćnja se zaračunava provizija od 40 do 50 dinara za uobičajena mesečna plaćanja komunalija i električne energije.

Drugim rečima, ko ide na šalter, mora da šeta i još da plati više, ko pak plaća elektronski iz fotelje, čini to često bez troškova. Nije čudo što su se tu našli oni koji su videli da se tu može zaraditi. Plati komšinici račun elektronski uz polovinu šalterske provizije i svi zadovoljni.

U NBS-u kažu da su lica na čijim tekućim računima je mesečno zabeležen enormni promet nakon opomene od banke objasnila da su pomenute usluge obavljala iz neznanja te da će, nakon dobijanja pravih informacija, to prestati.

Što se tiče rođaka, prijatelja, familije, podstanara oni će i dalje  moći da plaćaju elektronski bez straha od sankcija i ulaska u nedozvoljenu zonu platnog prometa. Svoj doprinos mogle bi da daju i poslovne banke ako bi smanjile proviziju na plaćanje računa na šalterima. Ali kako nas iskustvo uči, pre će se dogoditi da povećaju troškove za elektronska plaćanja.

Smanjena kreditna aktivnost dovela je do racionalizacije poslovanja u bankama. Mnoge filijale i ekspoziture, posebno u varošicama i manjim mestima, zatvorene su, a u podosta tih naselja nema više nijedne banke, tek poneki bankomat. Zato je elektronsko plaćanje jedini način izmirivanja obaveza bez putovanja u prvo veće mesto. Mnogi ljudi, posebno stariji, koji nemaju računar, jedino mogu zamoliti rođake i prijatelje da im pomognu da plate elektronski besplatno ili uz nadoknadu, zavisno od dogovora.  

D. Vujošević