„Dnevnik“ u poseti Okružnom zatvoru u Novom Sadu

Oni su još uvek na obuci i u statusu pripravnika, do kraja godine, kada će polagati stručni ispit i faktički postati komandiri, koji će moći da rade samostalno. Najmlađi kadar i sada obavlja zadatke, ali uvek u prisustvu i uz kontrolu starijih radnika, ovlašćenih službenih lica.     

„U ovoj ustanovi i dalje boravi najviše onih koji su okrivljeni za imovinske delikte, krađe i teške krađe, i u njoj se izdržava kazna zatvora do godinu dana“, kaže za „Dnevnik” upravnik Zoran Jovanović.

„Mnogo je višestrukih povratnika, a među prvoosuđenima su neretko oni koji se terete za nasilje u porodici, dela u vezi s narkoticima, protivprirodni blud, obljubu nad nemoćnim licima, razbojništva. Dešava se i da neko iz KPZ-a u Sremskoj Mitrovici dođe da odsluži poslednju godinu kod nas. Inače, po broju pritvorenika to je drugi zatvor u zemlji, posle Okružnog zatvora u Beogradu, čuvenog CZ-a.“ 

Osuđeni se po dolasku u tu ustanovu smeštaju u prijemno odeljenje, gde provode najviše 30 dana, a to odeljenje stručni tim predlaže određeni tretman. Upravnik zatvora na kraju odlučuje o predlogu i, kako kaže, ponosi se time da nikad za šest godina i dva meseca, koliko radi na tom položaju, nije doneo drugačiju odluku od one koja mu je predložena.

„Da li će neko osuđeno lice biti razvrstano u zatvoreno ili poluotvoreno odeljenje odlučuje se nakon procene bezbednosnog rizika i prema kapacitetima i raznim potrebama“, objašnjava za naš list načelnica Službe za tretman Tatjana Zubović.

U paketima i droga  

„Postoje konstantni pokušaji unosa zabranjenih stvari. Pokušavaju da unesu sve, od steroida, droge svih vrsta, najčešće marihuane i heroina, a ponekad i kokaina“, navodi upravnik Jovanović.

„Pokušava se ta rabota u paketima i na druge načine. Ipak, u 99 odsto slučajeva to ne rade oni koji se vrađaju s vikenda, već je mahom reč o posetama.“

„Uzima se u obzir niz faktora, od stanja u kojem osuđeni dolazi, zdravstvenog stanja i drugih procena psihologa, pedagoga i socijalnog radnika. Služba obezbeđenja takođe opservira svaki slučaj. Novodošli su pod budnim okom celog tima. Prilikom zapošljavanja onih koji rade van ustanove – i za to dobijaju platu prema zakonu  – uzima se u obzir niz paramatara, ali pre svega priroda krivičnog dela, stepen rizika ponavljanja dela. Najčešće su lica koja su angažovana van ustanove ona koja su u zatvoru zbog delikata iz oblasti bezbednosti saobraćaja, imovinskih delikata, nedavanja izdržavanja, privrednog kriminala, tako da se ne dešava da lica koja su opasna po okolinu i predstavljaju  bezbednosni rizik po građane borave na slobodi. Isto tako, kod korišćenja vanzavodskih pogodnosti, kao što su vikend-izlasci, u obzir se uzimaju i procene Centra za socijalni rad i policije.“ 

Tatjana Zubović navodi da, nakon što osuđena lica budu raspoređena u vaspitne grupe, njima se bavi Služba za tretman.      

„Prema njima se preuzimaju određene „radnje” kroz specijalizovane programe i edukativne radionice. Najčešće su to programi na koje nisu imali prilike da budu ranije upućeni, a što ima veze s njihovim procenjenim kapacitetima. Radionice se odnose na konstruktivno rešavanje problema, donošnje odluka, na kontrolu besa, rešavanje porodičnih konflikata, smanjenje učestalosti intenziteta agresivnog ponašnja, psihološka i pravna savetovanja- kaže naša sagovornica.“

Ona ukazuje da sem toga, postoji individualni i grupni rad sa zavisnicima od alkohola i narkotika, tako da postoji čitav niz postupaka kojima su oni praćeni pri boravku u ovoj ustanovi.

Beskućnici po svom     

Neka lica lišena slobode nemaju socijalno osiguranje, niti su imala zdravstvene knjižice, a beskućnici ni lične karte.    

„Ima slučajeva da policija nekog privede samo s potvrdom da se radi o toj osobi. Neki se nisu baš dugo kupali, ali ni jeli. Imamo slučajeve da ponaki spavaju na podu, a kad im kažemo da idu u čist, uredan krevet, oni odgovaraju da nisu navikli na tako nešto jer godinama leže na patosu“, priča upravnik Jovanović.

„Onima koji nisu u mogućnosti da nabave, mi dajemo higijenske pakete, garderobu koju i privatno dobavljamo od crkve, Crvenog krsta i humanitarnih organizacija.“

„Osim Službe za tretman, uključene su i druge veoma važne službe, među mojima je zdravstvena, Služba za obuku i upošljavanje, Služba za opšte poslove, koja, između ostalog, pruža pravnu pomoć licima koja često nemaju novac za advokate“, kaže Zubović.

Zoran Jovanović dodaje da se osuđena lica mogu obratiti svojim zahtevom i biti pozvani istog dana, što nije čest slučaj građana na slobodi. Ovde upravnik mora da odgovori na podnesak najkasanije u roku od pet dana, pa bi mnogi slobodni građani nesumnjivo voleli takav stepen zaštite prava.   

„Skoro nam je bio Komitet za sprečavanje torture i nečovečnog postupanja. Delegacija, koju su činili članovi iz više zemalja, nije imala ozbiljnijih primedbi. Zanimalo ih je postupanje prema licima lišenim slobode i da li se povrede registruju, što je sve zabeleženo u Okružnom zatvoru“, kaže Jovanović         

Na naše pitanje da li ima nešto da kaže u vezi s incidentima, on odgovara da njih ima i u vrtiću, a kamoli u zatvoru.   

„Da se razumemo, ovde su ljudi koji nisu poštovali društvene norme, ali neki promene model ponašanja, neki ne, dok većih incidenata nema. Recimo, ne može se reći da nema štrajkova glađu, ali oni traju od četiri do 24 sata, a ima slučajeva da lica lišena slobode tome pribegnu kad su na meniju jela koja ne vole, a u takvim slačajevima obavljaju se obavezno lekarski pregledi. Ozbiljnijih štrajkova, međutim, nismo imali“, naveo je Jovanović.

        M. Vujačić