Svakodnevno vežbanje i zdrav život čekaju zakon

Ukoliko bismo imali para, trebalo bi da se uređuju sportske sale isto kao i računarski kabineti - rekao je nedavno ministar prosvete, nauke i tehnološkog razvoja Mladen Šarčević, najavljujući određenja poboljšanja uslova školovanja za đake u osnovnom i srednjoškolskom sistemu, od 1. septembra ove godine.

Podsećamo, početkom ove godine najavljivana je ideja da od naredne školske godine učenici osnovne škole od petog do osmog razreda imaju fizičku aktivnost svaki dan. Međutim od toga se odustalo i zadržano je postojeće stanje sa tri časa fizičkog nedeljno. Plan nadležnog ministrastva bio je da za učenike od petog razreda, obavezni izborni nastavni predmet “fizičko vaspitanje - izabrani sport” transformiše u “sportske aktivnosti”.  Od postojeća trai časa  fizičkih aktivnosti, dva su “fizičko vaspitanje”, a treći je “fizičko vaspitanje - izabrani sport”. Ideja je bila da se taj treći čas transformiše u “sportske aktivnosti” koje bi bile realizovane tokom cele nedelje po 15 minuta dnevno.

U Ministarstvu prosvete jedno od objašnjenja za uvođenje ove novine bilo je da sportske aktivnosti neće ulaziti u fond časova, pa se time neće ni povećati opterećenost učenika, dok će sa druge strane deca imati mnogo više fizičkih aktivnosti. Protiv tog predloga bili su mnogi nastavnici fizičkog vaspitanja, sa argumentom da je nemoguće na taj način organizovati nastavu jer je 15 minuta premalo da bi se bilo šta uradilo. Da li je ova, čini se, dobra ideja o svakodnevnoj fizičkoj akativnosti u školi, pa makar i kartkotrajnoj, definitvno propala, ostaje da se vidi, a vezana je za multidisciplinarni pristup rešavanju problema sve slabije fizičke aktivnosti dece i niza negativnih posledica koje iz toga nastaju.

Tako Ministarstvo prosvete planira i uvođenja zdravstvenog vaspitanja u škole. U Nacrtu zakona o osnovnom obrazovanju, predloženo je da se predmet “fizičko vaspitanje” preimenuje u “fizičko i zdravstveno vaspitanje” i učiće ga svi od petog razreda osnovne škole. Taj predmet bi trebalo predaju nastavnici fizičkog, i to oblasti kao što su zdrava ishrana, zdravi stilovi života. U okviru drugih predmeta biologije i građanskoog vaspitanja učenicima će se predavati ostali sadržaji iz ove oblasti, među kojima je i reproduktivno zdravlje, koje bi se prezentovalo kroz međupredmetno povezivanje. Još bi trebalo da predmet “fizičko vaspitanje” ubuduće pored praktičnog ima i teorijski deo, popsvećen sportu i fizičkoj aktivnosti.

Kada se zna da je gojaznost kod dece (prema podacima Instituta za javno zdravlje Srbije “Dr Milan Jovanović Batut” svako treće dete u Srbiji je gojazno) i adolescenata najčešće uzrokovana konzumiranjem nezdrave hrane, prejedanjem i na viskom trećem mestu, nedovoljnom fizičkom aktivnošću, fizičko i zdravstveno vaspitanje moralo bi da bude od prvorazrednog značaja zabudućnost mlade populacije.

Pored zakonske regulative, na Ministrastvu, školskim upravama i školama je da rešava nedostatak i nedovoljnu opremljenost fiskulturnih prostora po školama u Srbiji (gde ih ima), koje već dugo sale iznajmljuju za ekipne sportove, kako bi zakrpile svoje buyete. I ako bude, kako se predlaže, to će i dalje moći i dalje da rade, ali tek poasle 21 sat.

Treba znati da je škola izuzetno važna u sticanju zdravih životnih navika, ali i da u tome pođednaku ulogu imaju i porodica i celokupno vanškolsko okruženje deteta. Trebalo bi, uz nešto više uloženih para,. za to obrazovati celo društvo.

V. Crnjanski