Kraj kikindske suvače praše mladi rok bendovi
U kikindskoj suvači, jedinom suvom mlinu u Srbiji, već odavno se ne melju žitarice, ali se kraj starog zdanja, koje je ima status spomenika kulture od izuzetnog značaja jer su u svetu sačuvane još samo dve, u Mađarskoj i Hrvatskoj, svira žestok rokenrol na „Suvača demo-festu”.
Zahvaljujući pre svega entuzijazmu grupe lokalnih muzičara na raskrsnici Srbobranske i Moravske ulice, upriličen je i drugi rok maraton.
Mlinovi na konjski pogon građeni su u Kikindi i pre vetrenjača, na prostoru varoši pre 170 godina ih je bilo pedesetak, a u Velikokikindskom dištriktu čak 252! Par konja je, pokrećući mehanizam, kamenove i mlinarska sita, za sat mogao da savlada tek metar žita.
Inače, suvače su mlele i ljutu i drugu papriku, biber i cimet, a ova, jedina opstala, kraj koje se sada okupljaju ljubitelji ortodoksnog rokenrola, podignuta 1899, deo je istorije varoši, gde se neguju gastronomske i druge tradicije.
„Suvača demo-fest” svojski podržavaju lokalna vlast i sugrađani, da bi doprineli afirmaciji mladih bendova, oživeli rok scenu na severu Banata i u Srbiji, ali i okupili izvođače i poklonike tvrđeg zvuka svih godišta. Od klinaca iz obdaništa do sedokosih seniora stasalih uz Elvisa Prislija, Čaka Berija, „Bitlse” i potonji evergrin, svi su znali da „stanu na ludaju” i uživaju u dobroj svirci tokom praznika rokenrola.
Jedan od pokretača festivala, kikindski bubnjar Vojislav Đikić, veoma je optimističan i smatra da taj samit rok muzike ima sigurnu budućnost jer je dokazao da Kikinđani, sem sitne žice tamburice i bisernice, vole i žestoke električne gitare.
Za uvertiru manifestacije je dečiji hor „Čuperak” otpevao set obrada rok klasika iz osamdesetih godina, a u potonjoj sedmočasovnoj svirci ređali su se lokalne grupe „Devil’s”, „Blues Berry” i „Antidepresiv”, iz Novog Bečeja su doletele „Bubamare” i „Skladište”, Novo Miloševo je predstavila „Varvarogenija”, „Ledene oči” su stigle iz Zrenjanina, dok su „The Gang” doputovali iz Sarajeva…
„Za mene i moj bend nastup pred domaćom publikom važan je koliko i, recimo, zaječarska „Gitarijada” ili bilo koji drugi festival jer nam daje mogućnost da se predstavimo“, naglašava Nikola Jovanović iz kikindskog „Antidepresiva”.
„Veliki je uspeh da se iskažemo na bini, pa čak i ako nas sluša i samo jedan čovek, nismo yabe dolazili i znojili se.“
U odnosu na lanjski prvenac, drugi Fest je poprilično uznapredovao, mišljenja je i radijski voditelj Puniša Zeljković, poznatiji kao Bili King, nekadašnji član dugovečnih „Nevernih beba”, koji je bio konferansije ovogodišnjeg rok maratona.
„Sve više dece se okreće rokenrolu, u čemu mi, iskusniji i matoriji, imamo višedecenijsko iskustvo“, kaže Zeljković.
„Najbolji je to pokazatelj da sve što smo nekada radili i te kako ima uticaj na mlade koji dolaze.“
Svirkom koja je potrajala sat i po zvezda večeri svakako je bio vunderkind Nikola Ranković Džoni, koji sa svojim bendom „The Churlians”, mada ima tek 13 godina, praši kao matori. Onu su posle zapaženog nastupa na Egzitu, vojvođansku turneju i promociju debi-albuma „Teram po svom”, nastavili baš pred kikindskom publikom.
M. Mitrović