Žene još uvek daleko nepismenije od muškaraca

Takođe procentualno gledano, u Vojvodini je stopa nepismenosti manja (za 0,5 odsto) nego u Centralnoj Srbiji. To znači da se u našoj državi 127.462 građana vodi kao nepismena, starija od deset godina a koja ne umeju da čitaju i pišu.

Međutim, 21. vek i te kako karakteriše i nova vrsta nepismenosti a koja se tiče umeća korišćenja računara. Tako je u Srbiji kompjuterski nepismeno više od polovine stanovništva (51,01 odsto), a od procenta, 49,27 odsto njih živi na teritoriji Vojvodine.

O bilo kojoj nepismenosti da je reč, najmanje se javlja u Beogradu, Novom Sadu i Nišu, a najzastupljenija je u planinskim predelima naše zemlje. Dok, kada je reč o kompjuterski nepismenim osobama, oko milion i po građana živi i u selu i u gradu, tako da nema neke uočljive razlike. To ukazuje na činjenicu da su nove tehnologije, kao i interesovanja za njih, poprilično ista u celoj državi.

Od 6.161.584 državljana Srbije, koliko ih je takođe po poslednjem popisu, 2,68 odsto njih nema nikakvu stručnu spremu, dok 16,24 odsto građana imaju visoko ili više obrazovanje. Dok se prvi broj više nego duplo smanjio u odnosu na rezultate popisa iz 2002. godine, drugi se povećao za trećinu. RZS ima podatke o nepismenosti još od 1948. godine, ali za najrealniju sliku poređenja uzima se tek 1953. godina, jer se od tada kod nas uvodi međunarodna preporuka da je nepismen onaj ko ne ume ni da čita i piše, a isključuju se „polupismena lica“ koja umeju samo da čitaju. Tako je sredinom prošlog veka u Srbiji bilo 27,91 odsto nepismenih i od tada je taj broj u konstantnom padu.

Uzroci nepismenosti su razni i menjaju se kroz istorijski kontekst. Ranije školovanje nije bilo obavezno, a za ženu je bilo važnije da zna da skuva pasulj nego koliki kusur treba da joj se vrati za taj kupljeni pasulj. Kako su muškarci zastupljeniji na važnijim funkcijama, naročito u prošlom veku, podrazumevalo se da oni moraju da imaju završen bar neki razred. Iole školovane žene su radile kao sekretarice i „dosadne kancelarijske poslove“, dok su se borbom za emancipaciju izborile za bolji status. Uprkos tome, i dalje je daleko veći broj nepismenih žena (82,1 odsto) nego muškaraca (17,9), a prema podacima UNESKO-a iz 2007. godine, svaka četvrta žena ima probleme usled nepismenosti. Danas je stvar drugačija kada je reč o uzrocima. Podaci ukazuju da je minimalan, skoro zanemarljiv broj onih koji su nepismeni a imaju manje od 50 godina. Među njima je, svakako, najviše pripadnika romske nacionalnosti, zatim Vlasi, muslimani i Rumuni, dok je najmanje Srba i Mađara.

S druge strane, posledice nepismenosti su brojne. Iako u Srbiji nema konkretnih istraživanja na tu temu, u Sjedinjenim državama su sprovedena i ukazuju na to da dve trećine učenika koji ne umeju da čitaju ni po završetku 4. razreda, završi u zatvoru ili prima socijalnu pomoć. Takođe, 85 odsto maloletnih delikvenata je funkcionalno nepismeno, dok 60 procenata zatvorenika takođe ne ume da čita i piše. Zaključak je da je nepismenost povezana sa siromaštvom, kriminalom i nedostatkom socijalne pokretljivosti, podaci su sa sajta Fondacije Novaka Đokovića, koja se bavi i stimulisanjem mladih da se školuju i čitaju. Tako su i napisali da je pismenost veština koja se uči, a da nepismenost na decu “prenose” roditelji koji ne znaju ni da čitaju ni da pišu.

Jedan od vidova opismenjavanja građana, naročito starijih, sprovodi  se kroz jedinstven sistem obrazovanja, a koji se realizuje kroz redovne osnovne škole i specijalizovane škole za osnovno obrazovanje odraslih. Kako su nam iz Pokrajinskog sekretarijata za obrazovanje, propise, upravu i nacionalne manjine ukazali, na teritoriji AP Vojvodine nalazi se 20 javnih osnovnih škola i dve specijalizovane, koje imaju nastavu osnovnog obrazovanja i vaspitanja za odrasle.

- Tokom 2016/2017. školske godine tu nastavu je pohađalo 1.534 odrasla polaznika i to na srpskom i mađarskom jeziku – kaže pokrajinski sekretar navedenog resora Mihalj Njilaš.

Takvo osnovno obrazovanje namenjeno je osobama starijim od 15 godina, dok je srednje obrazovanje predviđeno za građane starije od 17 godina. Škole koje ispunjavaju uslove u pogledu prostora, opreme, nastavnih sredstava i stepena i vrste obrazovanja nastavnika, nalaze se u Titelu, Subotici, Tovariševu, Buđanovcima, Bečeju, Mokrinu, Opovu, Đurđevu, Vrbasu, Vršcu, Ruskom Selu, Pančevu, Senti, Zrenjaninu, Molu, Novom Bečeju, Rumi, Neuzini, Kuli i Hajdučici, dok se dve “specijalizovane” nalaze u Somboru i Novom Sadu.

Kako nam je Ministarstvo prosvete, nauke i tehnološkog razvoja dostavilo podatke, za 2017. godinu odvojeno je više od 350 miliona dinara za osnovno obrazovanje odraslih i oko 270 miliona dinara za srednje obrazovanje starijih od 17 godina.

UNESKO svake godine sprovodi istraživanja o stepenu nepismenosti u svetu i rezultati ukazuju na to da je ona najviša u Aziji i Africi, a najmanja u Evropi. Neke od „najnepismenijih zemalja“ su Gvineja (sa 30,4 odsto pismenog stanovništva), Južni Sudan, Centralna Afrička država i Avganistan.

Kada je reč o državama nekadašnje SFRJ, Srbija (98,1 odsto pismenog stanovništva) se nalazi na pretposlednjem mestu, odnosno ispred Makedonije (97,8). Najpismeniji su u Sloveniji (99,7), u Hrvatskoj (99,3), Crnoj Gori (98,7) i najzad u Bosni i Hercegovini (98,5).

Lea Radlovački