Bivši sudija Vladimir Vučinić dobio spor protiv Visokog saveta sudstva

„Upravni sud je poništio rešenje  Visokog saveta sudstva o javnoj opomeni i vratio  na ponovno odlučivanje“, kaže za „Dnevnik“ Vučinić, i napominje da je  u decembru 2013,  braneći se od napada u medijima zbog  odluke da okrivljenom  Miroslavu Miškoviću, vlasniku “Delta holdinga”, privremeno vrati pasoš, naveo u izjavi listu “Politika”, samo da je postupio po zakonu.

Odluka Upravnog suda je  obavezujuća, a kako će Visoki savet sudstva ponoviti drugostepeni disciplinski postupak i doneti novu odluku protiv Vučinića koji je, na sopstveni zahtev, razrešen sudijske funkcije još u februaru prošle godine, ostaje da se vidi. 

„U startu, inicijator disciplinske  prijave, tadašnji vršilac funkcije predsednika Višeg suda, i kasnije disciplinski tužilac koji je prihvatio tu prijavu, tražili su moje razrešenje zbog težeg disciplinskog prekršaja, ali je prvostepena Disciplinska komisija  našla da nema ni težeg ni lakšeg prekršaja, a drugostepena komisija, dakle kompletan sastav VSS-a, osim tadašnjeg ministra pravde Nikole Selakovića koji je tada bio izuzet na naš zahtev, smatrala je da postoji lakši disciplinski prekršaj pa  sam dobio javnu opomenu. Eto sav greh  bivšeg sudije Vučinića bio je  što sam rekao da sam postupio po zakonu. Upravni sud je poništio tu drugostepenu odluku jer  je  našao da su prekoračili optužbu“, objašnjava Vučinić.

Tužbom protiv Visokog savet sudstva, Vučinić je, kako navodi, tražio poništavanje odluke o javnoj opomeni i da se ona briše iz ličnog lista sudije.

Bivšeg sudiju Vadimira Vučinića očekuje još jedan upravni postupak  u vezi s odlukom VSS-a povodom pritužbe koju im je podneo dok je bio predsednik sudskog veća u  predmetu „putarske firme“ , žaleći se da je od njega traženo da opozove odluku  o  vraćenju pasoša Miškoviću.  

„Pritužio sam se Visokom savetu sudstva na postupanje tadašnjeg vršioca funkcije predsednika Višeg suda u Beogradu kada je tražio od mene da opozovem odluku za koju i danas tvrdim da je bila ispravna i nikakve štetne posledice nije bilo iz takve odluke, naprotiv. Visoki savet sudstva je odbio moju pritužbu, smatrajući da nije bilo pritiska na mene  i nedozvoljenog uticaja , da  je pravo predsednika suda da se informiše. Ja i dalje tvrdim da je to bio pritisak i da on nije smeo na takav način da postupi. Oni su to odbili i ja sam podneo tužbu Upravnom sudu i u odnosu na tu odluku Visokog savet sudstva“, naglašava Vučinić.

„Jeste da je taj list arhiviran , međutim, smatram da  je to pitanje značajno za celu struku. Mislim da u ovom društvu sudije imaju pravo, isto kao svi građani, na slobodu izražavanja, jer su to odgovorne ličnosti da znaju šta mogu da kažu predstavnicima medija, a šta ne. To je suštinsko. Naravno, sudija kao profesionalac mora da vodi računa i da zna šta treba, šta može da kaže. Ja nisam rekao da negde ima dokaza ili da nema, da ću u konkretnom slučaju nekoga osuditi ili osloboditi, u tom slučaju bih sigurno morao  da snosim odgovornost i uopšte ne bih  bio za to radno mesto, tu funkciju. Smatram da sudija ima pravo da se odbrani kada ga neko pritiska vezano za bilo šta,  da kaže da ima problem, kao i da se obrati medijima, to je njegova sloboda izražavanja“, veli Vučinić.

To što je po sudskom poslovniku neko ovlašćen da komunicira s predstavnicima medija, konkretno predsednik suda i portparol suda, ne znači, ocenjuje Vučinić, da  nijedan sudija ne sme da komunicira s predstavnicima medija, da nikada ni pod kojim uslovima ne može da se obrati medijima,  ili da novinari kad od njega zahtevaju neku  informaciju ne mogu da je dobiju dok on ne dobije prethodno odborenje.

„Ustao sam protiv  te vrste odnosa, protiv takve jedne, specifične, da to tako nazovem, interne cenzure jer smatram da to u 21 veku  ne treba da postoji. To je sav moj motiv“, podvlači  Vučinić.

Kad  je izašao iz pravosuđa, a advokatsku zakletvu položio je u aprilu 2016, mogao je, kaže,  sve da zaboravi, da nastavi nekim svojim posebnim putem pogotovo  što više nije bio sudija, ali nisu mu dali profesionalni porivi, jer je smatrao da pitanja koja je pokrenuo treba da se reše.  

„Smatrao sam  da je to moj dug prema  profesiji koju sam radio četvrt veka da radim na taj način“, ističe Vučinić.

J. Jakovljević