Besplatne oranice mladima velika pomoć, ali...

„Problem Srbije nije ulazak u EU već ulazak u sopstvenu zemlju, u sela iz kojih su ljudi otišli“, objasnio je Krkobabić. „Zadatak nam je da pokušamo da zadržimo mlade na selu i da vratimo one koji su otišli u potragu za poslom. Zemlja može da zadrži mlade na selu, ukoliko im se ponudi mogućnost izbora, a jedna od tih je razvoj zadrugarstva.“

Valja podsetiti na to da je u toku konkurs Ministarstva zaduženog za lokalni ekonomski razvoj i rad javnih preduzeća za dodelu bespovratnih sredstava za osnivanje novih zadruga i investicija u postojeće zadruge u ovoj godini i da traje sve do oktobra, dok je za nove zadruge predviđena pomoć od 50.000 evra, a za postojeće od 100.000,  čiji je osnovni cilj da zemlja zadrži mlade na selu ukoliko im ponudi mogućnost da započnu biznis i sami sebe uposle. Država će u naredne tri godine uložiti 25 miliona evra za obnovu i razvoj zemljoradničkih zadruga.

Agrarni analitičar i član Odbora SANU za selo Branislav Gulan kaže za „Dnevnik” da se mladi koji su već otišli put većih gradova i inostranstva neće čak ni dodelom besplatne zemlje vratiti, ali da bi ta mera mogla doprineti da se oni koji još nisu napustili selo u njemu zadrže, kao i da buduće generacije koje su još uvek male, shvate da se i u selima može dobro živeti i zaraditi.

„U Srbiji ima 4.709 naselja, od kojih je 1.200 u fazi nestajanja, a u 1.034 ima manje od po 100 stanovnika“, ističe Gulan.“Osim toga, u Srbiji danas opada broj stanovnika u 86 odsto naselja, a istovremeno je prazno i bez vlasnika oko 50.000 kuća, a trenutno u 150.000 njih niko ne živi.“

On podseća i na činjenicu da u 2.000 srpskih sela nema pošte, 500 njih nema asfaltni put ni vezu sa svetom, dok u 400 nema ni prodavnica pa meštani moraju na put da kupe hranu.

„Uz to, Srbija raspolaže s blizu 5,1 miliona hektara poljoprivrednog zemljišta, a od toga se tek 3,35 miliona hektara obrađuje. Prosečna njiva je veličine 4,5 hektara, što znači da su posedi usitnjeni i da se svaštari da bi se preživelo na selu. Alarmantno zvuči podatak da je prošle godine u Srbiji umrlo 100.000 stanovnika, a rođeno svega 64.720, što je najmanje u poslednjih 100 godina. U takvoj situaciji država mora  raditi na osnivanju novih zadruga i reafirmaciji nekih postojećih, što su samo prvi koraci u obnovi zapuštenih srpskih sela“, objašnjava Gulan.

Naš sagovornik ističe da će sve biti prazna priča ukoliko se ne napravi nova agrarna politika i nova agrarna reforma, koja će voditi ka tome da zadrugari postanu robni proizvođači, da mladi na selu imaju približno isto kao i oni u gradu, a to pre svega znači i novu socijalnu politiku. Ništa se neće postići ako na selu i dalje bude siromaštvo i kulturna oskudica jer će to opet terati mlade iz ruralnih krajeva ka gradovima.

„Mladi koji su ostali na selu, kao i oni koji na njemu hoće da započnu biznis uz pomoć države, moraju imati sve ono što je savremenom čoveku potrebno za život, a to pre svega znači da mogu da obezbede egzistenciju za sebe i porodicu. Oni to mogu ako su robni proizvođači kojima će država pomoći da svoje proizvode prodaju, ali i da im omogući sredstva da ih proizvedu. Pri tom, nova socijalna politika mora mladima omogućiti da imaju i budućnost, odnosno da svojoj deci pruže ono što pružaju roditelji u gradovima i varošicama. To sve pak znači novu agrarnu politiku i agrarnu reformu, a povratak zadrugarstva je samo njen početak“,  zaključuje Gulan.

LJ. Malešević

U zadrugama zaposleno 10.000 radnika



Gulan objašnjava da je zadrugarstvo svetski trend s oko 800 miliona zadrugara organizovanih u 750.000 zadruga.

„Danas je oko tri milijarde ljudi u svetu povezano s radom zadruga. U Srbiji postoji oko 1.500 zadruga i 123.000 zadrugara. U tim zadrugama zaposleno je oko 10.000 radnika, a to je i te kako značajno za selo i poljoprivredu“,  kaže Gulan.