Parlament bira novog zaštitnika građana

Skupštinski Odbor za ustavna pitanja i zakonodavstvo je prošle nedelje predložio parlamentu da po hitnom postupku za novog ombudsmana izabere predsednika Prekršajnog apelacionog suda Zorana Pašalića. Predsednica parlamenta Maja Gojković je sednicu sazvala na zahtev 157 poslanika, a Pašalićevu kandidaturu podržale su sve stranke vladajuće koalicije.

Za današnju sednicu planirane su tri tačke dnevnog reda pa će, osim zaštitnika, biti izabrani i članovi Fiskalnog saveta i Odbora Agencije za borbu protiv korupcije.

Predsednica Skupštine kaže da je predlog da se rasprava objedini, a procenjuje da će se najviše polemisati o zaštitniku građana. Još predočava i da će se manje pričati o kandidatu za budućeg zaštitnika Zoranu Pašaliću, a više o bivšem ombudsmanu Saši Jankoviću.

Maja Gojković je ocenila da će izborom novog zaštitnika građana ta funkcija dobiti smisao i sadržaj zbog kojeg je ta institucija i osnovana – da se bavi zaštitom građana, a ne politikom. Ona je kazala da je duboko nezadovoljna radom vršioca dužnosti ombudsmana Miloša Jankovića i da je šokirana zato što nije reagovao na pojavu umrlice za Aleksandra Vučića na društvenim mrežama i linč kojem je izložen predsednik Srbije. Predsednica Skupštine osudila je takav čin, označavajući ga kao vid pretnje i ističući da oni koji su umrlicu načinili moraju biti kažnjeni.

“S takvim stvarima ne sme biti kompromisa“, istakla je Maja Gojković.

Nakon toga  vršilac dužnosti Zaštitnika građana Miloš Janković juče je reagovao saopštivši da je “nedavna fotografija deteta u kovčegu i lažna čitulja na kojoj fotografiju predsednika Aleksandra Vučića prati i skaredni tekst nisu ništa drugo do necivilizacijski čin kojeg bi svako društvo trebalo da se stidi”. Takvi događaji, kaže Janković, obavezuju organe javne vlasti da detaljno rasvetle svaki konkretan incident i sankcionišu počinioce.

Zaštitnika građana Skupština bira većinom glasova svih narodnih poslanika. On je nezavisan i samostalan u obavljanju poslova utvrđenih zakonom i niko nema pravo da utiče na njegov rad i postupanje. Za svoj rad odgovoran je parlamentu, a ima četiri zamenika, koje će, na njegov predlog, izabrati Skupština.

LSV neće podržati izbor Zorana Pašalića za zaštitinika građana jer smatra da nije dovoljno kvalifikovan za tu funkciju i nema potrebno iskustvo. U saopštenju navode da je Pašalić kandidovan bez konsultacija s civilnim društvom, a to bi, kako napominju, takvu državnu instituciju učinilo potpuno neprimetnom i nevažnom.

„Srbija treba da se pobrine da postane zemlja u kojoj će da se poštuju sva prava građana, a ko će to bolje uraditi nego dobar zaštitinik građana, koji je izabran u skladu sa zakonom i procedurama”, zaključuje LSV.

Ombudsman i njegovi zamenici pre stupanja na dužnost polažu zakletvu koja glasi: „Zaklinjem se da ću svoju dužnost obavljati odgovorno, nepristrasno i nezavisno, u skladu s Ustavom i zakonom, i da ću savesno raditi na zaštiti i unapređenju ljudskih prava i sloboda”. Zaštitnik građana polaže zakletvu pred Skupštinom, a njegovi zamenici pred predsednikom parlamenta, a nakon toga počinje da im teče petogodišnji mandat.

Zaštitnik građana je ovlašćen da kontroliše poštovanje prava građana, utvrđuje povrede učinjene aktima, radnjama ili nečinjenjem organa uprave, ako se radi o povredi republičkih zakona, drugih propisa i opštih akata. Međutim, u njegovim rukama nije kontrola rada Narodne skupštine, predsednika republike, Vlade, Ustavnog suda, sudova i javnih tužilaštava. S funkcijom zaštitnika nespojivo je obavljanje druge javne funkcije ili profesionalne delatnosti, a ne ne može biti ni član političke stranke.

Zaštitnik građana ima pravo predlaganja zakona iz svoje nadležnosti, a može i pokrenuti postupak pred Ustavnim sudom za ocenu ustavnosti zakona, drugih propisa i opštih akata.

Svako fizičko ili pravno domaće ili strano lice koje smatra da su mu aktom, radnjom ili nečinjenjem organa uprave povređena prava, može podneti pritužbu zaštitniku građana. Pre podnošenja pritužbe, podnosilac je dužan da pokuša da zaštiti svoja prava u odgovarajućem pravnom postupku. Zaštitnik građana ne postupa po anonimnim pritužbama, osim izuzetno. Može javno da preporuči razrešenje funkcionera koji je odgovoran za povredu prava građana. Ako nađe da u radnjama funkcionera ili zaposlenog u organu uprave ima elemenata krivičnog ili drugog kažnjivog dela, zaštitnik građana je ovlašćen da podnese zahtev, ili prijavu za pokretanje krivičnog, prekršajnog ili drugog postupka. Zaštitnik, njegovi zamenici i svi uposlenici u toj službi dužni su da i nakon prestanka funkcije čuvaju kao tajnu podatke do kojih dođu u obavljanju posla.

Republički ombudsman podnosi Skupštini redovan godišnji izveštaj u kojem se navode podaci o aktivnostima u prethodnoj godini, podaci o uočenim nedostacima u radu organa uprave, kao i predlozi za poboljšanje položaja građana u odnosu na organe uprave, i to najkasnije do 15. marta naredne godine. Objavljuje se u „Službenom glasniku Republike Srbije” i na internet stranici zaštitnika građana, a dostavlja se i sredstvima javnog informisanja.

S. Stanković