Srpska roba slabo ide preko interneta

Naši potencijalni izvozici nemaju internet prodavnice, ne znaju mnogo o tržištima na kojima bi eventualno mogli plasirati robu. Osim toga, sistem naplate je prilično komplikovan.

U Privrednoj komori Vojvodine nemaju podatka o tome šta se strancima nudi niti šta od nas kupuju preko e-radnji.

„Prodaja putem interneta je izuzetno dobra ideja“, kaže direktor IKT klastera Vojvodina Milan Šolaja.

Dodaje da, da bi uspeli da plasiraju i izvezu robu, naši izvoznici bi morali da imaju prodavnice na sajtu, i to na jeziku zemlje gde smatraju da je mogu plasirati, zatim da poznaju propise te zemlje, odnosno da znaju šta tamo da plasiraju i koliko su konkurentni.

„Potencijali e-trgovine i izvoza sigurno se mogu iskoristiti, ali za to je potrebna posebna edukacija“, kaže Šolaja.

U e-trgovinama kupuje veliki deo stanovnika zemalja EU. Podaci govore da tu dolazi 53 odsto potrošača od 16 do 74 godine. Najčešći potrošači su Britanci – 81 odsto, pa Danci – 79, slede Nemci – 73 odsto. Najmanje tu kupuju Rumuni – 11 odsto, pa Bugari – 18, a slede ih Kiprani – 23 procenta. Budućim domaćim izvoznicima činjenica da je ta vrsta kupovanja manje popularna u regionu baš ne ide u prilog. Verovatno će s porastom popularnosti e-trgovanja u regionu i interesovanje domaćih izvoznika da poraste.     

Do internet prodavnice ovih dana se može doći i još uz popust. Kompanija „Grejt vebsajt” iz Beograda ima akciju i nudi izradu prodavnice na sajtu za samo 20.000 dinara. O tome ko to naručuje i ima li u vidu naše ili strano tržište, vlasnik i direktor Goran Karanović kaže:

„Veoma je teško robu iz Srbije plasirati na taj način. Naši izvoznici nude robu mahom na plaćanje pouzećem. Moguće je to i putem kartica, ali je prilično komplikovano. Naplata putem pouzeća ne odgovara kupcima i tako taj vid izvoza još čeka pravu šansu i kod izvoznika koji bi to pokušali“.

Karanović objašnjava da mu se najviše za izradu sajta za trgovinu obraćaju proizvođači i trgovci koji iz bilo kojeg razloga okončavaju posao, Oonoso rasprođau zalihe. U tom delu poslovanja najviše se nude tehnička roba i odevni predmeti. Izvoznika nema.

Ako naši trgovci i proizvođači baš nisu izvoznici, naši potrošači rado kupuju robu u stanim radnjama tog tipa. Najviše pazare mobilne telefone, računare i drugu oprema vezanu za njih te bicikle i kozmetičke preparate. U zemljama Evropske unije imaju preciznije podatke: tamo se najviše onlajn kupuju odeća, sve vrste sportskih artikala i turistički aranžmani, odnosno smeštaj i razne vrste karata za prevoz. Naši ljudi koji imaju biznis u tim branšama mogli bi da vide imaju li šta tu da ponude.

A šta nudimo? U jednoj od prodavnica nude se prasići od 13 kilograma po 3.000 dinara komad. Tu su zatim palme visoke do tri metra s isporukom do šest nedelja pa koža afričkog pitona…

Možda bi domaći proizvođači iz iste branše mogli razmisliti o zajedničkom nastupu, makar da ispitaju tržište i vide šta bi moglo zainteresovati strane potrošače. Stranci koji dođu kod nas najviše kupuju u suvenirnicama, i to magnete za frižidere, vunene čarape i vina.

D. Vujošević