I zdravo drveće nemoćno pred olujom
Nedavne letnje oluje, osim materijalne štete, odnele su i jedan život. Vetrom oboreno stablo ili grana i ranije su imali kobne posledice po građane u našem gradu, ali u „Gradskom zelenilu” napominju da se, i pored redovnog održavanja zelenila, nekad protiv više sile ne može.
– Zbog tropskih temperatura koje su već duži period prisutne u našem regionu, i Novi Sad je za kratko vreme u tri navrata zahvatilo nevreme s kišom i olujnim vetrom, brzine veće od 17,2 metara u sekundi – kaže za „Dnevnik” savetnik direktora „Gradskog zelenila” za medije Ivan Nožinić. – I pored toga što je „Gradsko zelenilo” na površinama koje se nalaze u Programu redovnog održavanja pre početka vegetacionog perioda orezalo stabla i uklonilo ona koja su prestarela, suva ili bolesna, takve oluje predstavljaju višu silu, gde smo, jednostavno, nemoćni.
Po njegovim rečima, upravo su zdrava stabla popustila pod naletima nevremena.
– U svim slučajevima tokom prethodne tri oluje koje su protutnjale Novim Sadom u pitanju je bilo rušenje zdravih stabala ili grana, što dokazuje da su naši inženjeri i radnici, kao i Nadzor, valjano obavili svoj deo posla. Stanje stabala se svakodnevno proverava na terenu, a zahvaljujući svakodnevnom kontaktu s građanima, izlazimo na teren i po njihovim prijavama da bismo predupredili eventualne nezgode. Da nismo preventivno orezali stabla i uklonili ona koja su bila sklona padu, broj palih grana i stabala, kao i materijalna šteta, bili bi neuporedivo veći. Za vreme i posle oluja najvažnije je da interventne ekipe „Gradskog zelenila” u najkraćem roku izađu na teren i uklone pale grane i stabla – napominje Nožinić.
Kako je istakao, topole predstavljaju dodatni problem na gradskim ulicama.
– Problem s topolama evidentan je na celoj teritoriji Novog Sada, posebno u delovima grada koje se naslanjaju na Dunav, poput Limana. Topole su nekada sađene na obodima grada kao odličan prerađivač vazduha. Kako se Novi Sad širio, tako su ta stabla praktično stigla u gusto naseljene delove grada i veliki broj prestarelih stabala topola sada predstavlja opasnost po bezbednost građana. Topole su opasne u doba tropskih vrućina, kada nema dovoljno vlage u zemlji, ali i za vreme obilnih padavina, kada je veliki procenat vlage u zemljištu. Mislim, pre svega, na prestarele topole, a to su one koje su starije od 30 godina. Ta vrsta drveća sađena je i uz Dunav da bi korenov sistem, koji je dosta razgranat, vezivao zemlju – objašnjava Nožinić.
On je dodao i da „Gradsko zelenilo” svake godine zameni određeni broj prestarelih topola drugim vrstama, ali da je za potpuno rešavanje tog problema potreban dugi niz godina.
S. Krstić