Očaravajući prizor u Dunaešingenu, gde se rečice Breg i Brigah spajaju u Dunav

Očaravajuće cvetanje Tise doživljavam u Kanjiži, ali isto takvo ushićenje ostavljaju procvetali Brigah i Dunav, čija plitka vodena ogledala ukrašavaju tepisi belih cvetića, za razliku od Tise gde prirodni fenomen „cvetanja“ dočarava ljubavna čarolija leptirića Tiskog cveta.

I dok je cvetanje Tise opevano i promovisano kao svojevrsna atrakcija, procvetalom Dunavu u njegovoj rodnoj varoši, ne pridaje se mnogo važnosti. Beli tepih na površini Brigaha, nizvodno i uz levu obalu Dunava, tkaju cvetići do kojih je u plićaku lako prići, što ni izdaleka ne odgovara Štrausovim notama „Na lepom plavom Dunavu“. Usamljeni na mestu nastajanja Dunava, nismo baš imali koga priupitati o cvetićima koje vodene trave je reč, pa smo se oslonili na pomoć prijatelja biologa Jožefa Gergelja iz Sente.

„Ova vrsta cvetova je česta i kod nas, na prostranom pašnjaku Jaraš nadomak Kanjiže, u baricama i kanalima redovno ih ima u ovo doba godine. Biljka je iz porodice ljutića, latinskog naziva Ranunculus trićophyllus, dakle radi se o vodenom ljutiću“, precizan je bio u brzom odgovoru Gergelj.

Beli cvetići vodenog ljutića jedno su od staništa čak 2.000 biljnih vrsta kojima je obogaćen sliv Dunava. Do mesta nastajanja Dunava, kraj rečice Breg, desne sastavnice početka druge po dužini evropske reke, stiže se stazom ispod drvoreda stoletnih lipa. Breg je tu pri sadašnjem vodostaju uzak, kao kanal, a inače se dovde spušta 49 kilometara od izvora kod Furtvagena sa nadmorske visine od preko hiljadu metara i skuplja vode čak 36 pritoka, za razliku od Brigaha koja do spajanja sa Bregom prevaljuje 43 kilometra. Na samom spajanju Brega i Brigaha je skulptura koju su 19. juna 1939. godine podigli Irma i Maks Egon svom rodnom gradu Donauešingenu, kao sećanje na svoju zlatnu svadbu.

Prilično hladna voda Brigaha i Brega nije nas sprečila da zagazimo u plićak, pa da ga i pregazim, da se zna da je 25. jun 2017. godine, dan kada sam pregazio Dunav. Da mi je neko pre pola veka rekao da će se to desiti, dok smo kao klinci na čortanovačkoj peskovitoj plaži iščekivali da naiđu brodovi „Amur“ i „Dunaj“ koji su pravili najveće talase, ne bi mu verovali da je Dunav negde na svom početku tako ukrotiv.

Tabla na osam jezika

U Donauešingenu, nadomak fontane koja je simbolični izvor Dunava, zid sa tablom sa nazivom reke koja protiče kroz 10 država ispisana je na osam jezika. Drevni Tračani su ga nazivali Istros, a Skiti Mataos, stari Rimljani su ga nazvali Danister i Danubius, a Grci Dunavius. U Nemačkoj i Austriji je Donau, Francuzi ga zovu Le Danibe, u Mađarskoj je Duna, u Srbiji i na prostoru bivše Jugoslavije i Bugarskoj je Dunav, u Rumuniji Dunarea, Turci su ga nazvali Tuna, dok Rusi i Slovaci ga zovu Dunaj.

Dok su noge od hladne vode skoro trnule, neko se prisetio Đorđa Balaševića i strofe njegove dobro znane pesme „Noć kada sam preplivao Dunav“:

„I te sam noći preplivao Dunav

dubok i strašan

oprosti velika reko

al’ ja sam morao preko“.

Ipak, izgleda da je mnogo nizvodnije bilo strašnije preplivati Dunav, nego ga ovde pregaziti, a ako vam noge ne utrnu od hladne vode, treba dobro pripaziti da vas ne ožežu koprive, kojom su obrasle obale. Na levoj obali početka Dunava na kamenu je označeno 2.779 km. Zahvaljujući savremenim mobilnim tehnologijama tu smo ustanovili da je moćna reka na svom početku, nakon spajanja Brega i Brigaha, široka tek nešto više od šest metara, Pa, nije bilo teško zaključiti da bi ga i preko kopriva Novosađanka Ivana Španović, skoro bez zaleta lako mogla preskočiti.

A kada je reč o dužini Dunava, iza Volge druge najduže reke u Evropi, koji od Švarcvalda do Crnog mora protiče kroz deset država, podaci su različiti. Merenje dužine Dunava ne počinje kao kod drugih reka na izvoru, nego na ušću. Nulti kilometar je na sredini delte Dunava na ušću u Crno more od svetionika u Sulini u Rumuniji, a poslednji kolometar je na spajanju Brega i Brigaha, već pomenuta oznaka 2.779 km. Ali, u različitim publikacijama, već u zavisno ko je kako dužinu merio pominju se dužina 2.840, pa i 2.860 km.

Od mesta nastanka do centra varoši Donauešingen prolazi se kroz velelepni park aristokratske porodice Firstenberg, koji je i sada privatni posed, ali je javna površina i dostupna za posetioce, za razliku od dvorca u koji posetioci povremeno mogu da zavire. Prilikom našeg boravka, dvorac je bio otvoren za dve ture obilaska, uz ulaznicu od 10 evra. Između crkve svetog Johana i dvorca Firstenberg nalazi simbolični izvor Dunava – kružna fontana iz 19. veka zvana „Donauljuelle“. Mermerni spomenik delo Franca Ksafera Rajha prikazuje majku Bar, koja drži u krilu ćerku Dunav i ispruženom rukom pokazuje put prema istoku. Gradić Donauešingen je inače sedište opštine u oblasti Švarcavld - Bar. Dunav je na simboličnom izvoru predstavljen u liku mlade žene, kao oličenje lepote i elegancije, dok su Stari Rimljani  moćnu reku predstavili u obliku bradatog muškarca Danubiusa.

Kada u fontanu ubacite novčić, obavezno poželite neku želju koja će vam se ispuniti. Oko fontane prilična gužva, a taman kada sam hteo ispod mermernog spomenika da ubacim novčić, s druge strane me uoči gospođa vodič turističke grupe, doviknuvši da se okrenem i to učinim levom rukom preko ramerna, jer se drugačije želja neće ispuniti. Izvori iz kojih nastaje Dunav su kraški, jedan se nalazi u samom gradu na levoj obali Brigaha, naspram muzeja, je Hram Dunava podignut 1919. u antičko-grčkom stilu u mermeru, po zamisli poslednjeg nemačkog cara Vilhelma drugog (1859-1941). Nastao je znak sećanja na čestu posetu cara posedu Firstenbergovih. Nalazi se na mestu gde se simbolični izvor Dunava iz fontane uliva u rećicu Brigah.

U centru varoši u kojoj je prošle nedelje bilo veoma živo, uz veliki broj posetilaca, sa pozornice nas je osvežila muzika iz crtanog filma nastale po Andersenovoj bajci „Ledena kraljica“. Još bolje nas je rashladilo krigla „firstenberg“ piva na terasi istoimenog restorana, ispred kojeg žubori fontana, izgrađena u znak zahvalnosti na boravak njegovog visočanstva cara Vilhelma drugog i carice Auguste Viktorije, kao i princeze Viktorije Luize od 6. do 10. maja 1904. godine.

Vesela i razdragana atmosfera bila je zahvaljujući „Festivalu izvora Dunava“, održavanom u znaku susreta tradicije muzike i piva. Sasvim razumljiv povod za susretanje i negovanje ovih vrednosti u gradu gde nastaje Dunav, a ne manjka ni izvor piva. Naime, ovde je aristokratska porodica Firstemberg pivaru utemeljila proizvodnju piva još 1283. godine, iz tog vremena su i prvi pisani pomeni o Donauešingenu, a izvorište Dunava na Švarcvaldu baštini tradiciju odvajkada.

Tekst i foto: Milorad Mitrović