Sačuvane vesti Pretraga Navigacija
Podešavanja sajta
Odaberi pismo
Odaberi grad
  • Novi Sad
  • Bačka Palanka
  • Bačka Topola
  • Bečej
  • Beograd
  • Inđija
  • Kragujevac
  • Leskovac
  • Niš
  • Pančevo
  • Ruma
  • Sombor
  • Stara Pazova
  • Subotica
  • Vršac
  • Zrenjanin

Seoski turizam se i sa „oči krade”

02.07.2017. 08:58 09:01
Piše:
Foto: Agencija za ruralni razvoj Sremske Mitrovice

Agencija za ruralni razvoj Sremske Mitrovice organizovala je trodnevno studijsko putovanje u Austriju, Sloveniju i Republiku Srpsku, kako bi se Sremci koji se bave seoskim turizmom upoznali sa onim što se čini u zemljama EU, kao i u susedstvu.

Ideja je bila, objašnjava za “Dnevnik” Petar Samardžić, direktor Agencije, da se uz primere domaćina i njihove savete stvore nove ideje za unapređenje turističke ponude ruralnih sredina u Sremu.

„Na put smo poveli sve one kojima ovo putovanje može biti od koristi (Agencija za ruralni razvoj i Turističke organizacije grada, predsatvnici vile “Davidović” u Manđelosu, domaćine salaša “Isailovi”, i seoskog domaćinstva Čikić iz Zasavice, gostinske kuća “Nana” u Noćaju...) jer kako i sami kažu, dosta je ideja koje mogu da “pozajme” i primene na svojim seoskim turističkim domaćinstvima. Prvi dan putovanja proveli smo u Austriji u Štajerskoj pokrajini, gde smo posetili dva domaćinstva“, priča Samardžić.

„Na izletničkom domaćinstvu “Dunkl” u ruralnom području Štradena, dočekali su nas sa tradicionalnim hladnim jelima koja se spremaju isključivo u njihovoj kuhinji. Imanje je okruženo vinogradima, a domaćin nam je pokazao i svoj vinski podrum. Posle par čaša nastavili smo putovanje, obišli četiri crkve u Štradenu, a potom stigli do gostinske kuće “Nel” u selu Kloh, kuće koja se takođe bavi vinskim i izletničkim turizmom. Posetili smo i domaćinstvo Kaučič u malom selu Benedikt u štajerskoj Sloveniji. I ovo imanje je okruženo vinogradima, a gostima se nude domaća vina ili fermentisani napici od grožđa. Imaju i svoju malu ergelu sa nekoliko konja.“


Uz pomoć države unapredili seoski turizam

Seoski turizam južne i jugoistočne Austrije - Štajerska pokrajina koju smo posetili, sličan je seoskom turizmu Slovenije, jer su slične i geografske odlike, ističe Samaryić i kaže da su Slovenci državnim merama u unapređenje seoskog turizma krenuli sedamdesetih godina prošlog veka i da su danas od zemalja bivše Jugoslavije najviše napredovali u toj oblasti i to do te mere, da mogu da se porede sa Italijom i Francuskom, koji su lideri u ovom domenu.

Pored toga, dodaje, Slovenci su dobro umrežili sve subjekte ruralnog turizma, ne samo seoska domaćinstva, nego i proizvođače tradicionalnih jela i proizvoda tipičnih za Sloveniju, kilometre planinarskih staza i visnskih puteva, hektare voćnjaka i vinograda i mnogo napora usmerili u promociju turističke ponude ruralnih krajeva.


Delegaciju Sremaca drugi dan puta je odveo u domaćinstvo porodice Raškar u okolini Gornje Rodgone u Pomurju. Domaćica je, ističe Samaryić, za njih pripremila lokalne specijalitete: štajersku gibanicu sa slatkim sirom, kao i liker od jagode, koje uzgajaju u svojim plastenicima.

„I domaćinstvo “Marko” u Nasovi, koje smo posetili, nudi isključivo domaće specijalitete, a uz turizam i vinogradarstvo bave se i stočarstvom. Sledeća stanica bila je vinarija “Dom Penine” u Gornjoj Radgoni, gde smo probali najlepša penušava vina ove regije. Njihovi vinogradi nalaze se na Janževom vrhu, gde se nalazi seosko domaćinstvo sa restoranom “Janžev hram”, gde su nam priredili piknik u prirodi“, kaže Samardžić.

Poslednjeg dana studijskog putovanja , Sremci su preko Hrvatske stigli do porodice Banjac u Kozarskoj Dubici u Republici Srpskoj.

„I tu se prave kvalitetna bela vina, pored kuće i prelepog dvorišta prostire se dva hektara vinograda, a na trpezi se nude domaći specijaliteti koji se nabavljaju od meštana okolnih sela. Lokalni turistički vodič sproveo nas je do Manastira Moštanica sa prelepim dvorištem i kamenim ikonostasom, pravljenim od kamena iz okolnih sela. U Kozarskoj Dubici završilo se naše trodnevno putovanje, a kući smo se vratili puni pozitivnih utisaka i novih ideja koje mogu da se primene i u ponudi naših seoskih domaćinstava“, zaključuje Samaryić.

Ljubinka Malešević

Autor:
Pošaljite komentar