(INTERVJU) Marko Ćuk: Želim da karijeru završim u matičnom klubu
Kao i mnogi sadašnji i bivši vaterpolo reprezentativci naše zemlje i Marko Ćuk je ponikao u novosadskoj Vojvodini. Tu je kao i njegov mlađi brat Miloš, koji je sa reprezentacijom Srbije osvojio sve što se može osvojiti, zavoleo ovaj sport.
I dok je Miloš stasavao u rodnom Novom Sadu, Marko je 2001. godine karijeru nastavio u beogradskom Partizanu. Iz beograda se 2007. otisnuo u italijansku Ortiđu, pa je pet sezona proveo u španskom Sabadelju, a onda je branio boje ruskog Sinteza, Itihada iz Saudijske Arabije i Sen Džulijana sa Malte. Zatim se 2014. vratio u Srbiju i potpisao za Radnički iz Kragujevca, da bi se zbog loših fiansijskih uslova iz tog kluba preselio u mađarski Ferencvaroš 2015. godine. Uspeo je Marko Ćuk u aprilu ove godine da se sa Ferencvarošem za koju su nastpali i naši Štefan Mitrović i Marko Avramović domogne Evropa kupa. U finalu je savladana Oradea za koju su, takođe, nastupali naši Gojko Pijetlović, Nikola Rrađen i Matija Asanović. Tada je Marko Ćuk izjavio da mu je drago „što je konačno osvojio trofej i da sada ima šta da priča svojoj deci“. Posle veoma uspešne sezone u Mađarskoj stariji Ćuk je odlučio da se vrati u rodni grad i karijeru, kako sam kaže, završi u klubi iz kojeg je ponika, jer je to san većine sportista.
„Posle 16 godina ponovo sam u Vojvodini. Biće ovo moja 20 profesionalna sezona i drago mi je što ću mojim iskustvom moći da pomognem mladoj ekipi Vojvodine u predstojećoj sezoni. Iz mene je duga karijera i drago mi je što su se konačno stekli uslovi da se vratim u Vojvodinu na obostrano zadovoljstvo. Mladi momci, koji nisu imali prilike da igraju sa starijim igračima imaće prilike da to sada iskoriste i uče. Svaki šampionat je priča za sebe, tako da ćemo o planovima kada počne sezona“, započeo je priču za „Dnevnik“ 34-godišnji bek Marko Ćuk.
Većina starijih igrača otišla je u inostranstvo, u Srbiji ekipe nastupaju sa veoma mladim igračima. Šta misliš o srpskom vaterpolu?
„To je priča koja se ponavlja već duži niz godina i čini mi se da za sada ne dobija neki srećan epilog. Istina je da je iz godine u godinu prosek igrača koji igraju u domaćim klubovima sve manji i manji i to definitivno nije dobro za srpski vaterpolo. Nekada su igrači u insotanstvo odlazili sa 24, 25 godina, a sada se dešava da momci koji napune 18, 19 godina već traže angažman u inostranstvu. U tom uzrastu nisu zreli ni igrački, ni kao ljudi i ne mogu da opstanu tamo, tako da mnoge insotranstvo brzo „proguta“. Nisu ni ovde, a nisu ni tamo i izgube nit, a za sve to vreme domaći klubovi mnogo gube na kvalitetu.“
Vojvodina će sa Zvezdom i Šapcem igrati u A2 Regionalnoj ligi. Tri kluba iz Srbije će se boriti da se nađu u eliti, gde je Partizan. Koje su tu šanse Vojvodine?
„Vojvodina je prošle godine igrala u A1 ligi, i iz višeg ranga je ispala u poslednjem kolu. Mislim da je realna priča da se sva tri kluba nađu u višem rangu takmičenja. Ali, ako se nastavi ovaj trend da svake godine sve mlađi i mlađi igrači nastupaju za naše klubove, onda i nije realno da se nešto mnogo očekuje od njih. Međutim, ako se malo pokrenu stvari to može da se reši.“
Šta bi trebalo da se uradi?
„Da se malo pokrenu klubovi, da dobijaju malo veću podršku od sponzora, od ljudi kojima je stalo do vatrepola, jer jednostavno klubovi ne uspevaju da se sami isfinansiraju.“
Da li bismo mogli da „prepišemo“ mađarski sistem? Ti si igrao tamo, pa znaš kako to funkcioniše.
„Naravno. Ne govorim samo ja o tome, već i svi naši reprezentativci često govore o mađarskom sistemu koji je definitivno dobar. Mađarska je odabrala pet sportova od prioriteta i za te sportove se izdvaja više novca u odnosu na ostale. To su sportovi koji njima konstantno donose medalje sa velikih takmičenja, a tu je i vaterpolo. Oni čak imaju neka sponzorstva od svog saveza, a između ostalog i mnogo firmi i privatnika je zainteresovano da ulaže u mađarski vatrepolo i samim tim klubovi stoje mnogo bolje nego kod nas“, zaključio je Ćuk.
G. Malenović