Seruma ima dovoljno, otrovnice u Vojvodini retke

Njegova direktorka Vera Stojiljković kaže da “Torlak” raspolaže dovoljnim količinama seruma protiv zmijskog ujeda koji se na zahtev dostavlja zdravstvenim ustanovama.

Ona je demantovala pisanje pojedinih medija i najavila tužbe protiv njih jer su, kako kaže, “netačnim i lažnim informacijama, izazvali paniku i uticali da se građani osećaju nebezbedno”.

„Apsolutno je netačno da nisu proizvedene dovoljne količine ovog seruma i da postoje zdravstvene ustanove kojima serum nije isporučen ili ga imaju u nedovoljnim količinama“, kaže Vera Stojiljković i dodaje da Torlak već 20 godina obazbeđuje “viekvin” - antiserum protiv zmijskog otrova za zdravstvene ustanove Srbije, ali i drugih država u regionu.

Stojiljković tvrdi da Torlak raspolaže dovoljnim količinama tog seruma, koji se zdravstvenim ustanovama momentalno dostavlja, “baš kao što je to i bio nedavno slučaj sa Domom zdravlja Aleksinac, koji se jedini u poslednje vreme obratio sa zahtevom za dostavu seruma”. “Viekvin” je vodeni rastvor za injekciju koji sadrži antitela, odnosno antitoksične globuline - F(ab)2 fragmente, sposobne da neutrališu otrov evropskih zmija otrovnica poskoka i šarke. Specifični imunoglobulini se dobijaju iz plazme zdravih konja, imunizovanih venomom poskoka Ovaj antiserum protiv zmijskog otrova koristi se u terapiji nakon ujeda zmija otrovnica poskoka i šarke. Ovaj antiserum nije delotvoran protiv otrova drugih zmija.

„Za teritoriju Srbije ne postoje objedinjeni podaci o ujedima otrovnih zmija, njihovom tretiranju u zdravstvenim ustanovama i eventualnim posledicama koje ti ujedi imaju na ljude. U nekim od zemalja u okruženju postoji uređenija evidencija, ali u tim državama i zmije su brojnije, te su i susreti ljudi sa njima češći nego u Srbiji“, kažu u Srpskom herpetološkom društvu “Milutin Radovanović”.

Veoma često se broj i efekti ujeda otrovnih zmija preuveličavaju, ne samo u našoj zemlji.

Većina zmija u Srbiji, uključujući i otrovnice, može se sresti od ranog proleća do pozne jeseni. Ipak, ljubitelji šume, makar u Vojvodini, nemaju mnogo razloga za brigu: u Vojvodini se od otrovnica može sresti samo šarka, i to na nekoliko lokaliteta, kao što su Fruška gora (izuzetno retko), Vršački breg, Obedska bara i Zasavica. Na ovim mestima u Vojvodini populacije su prilično male, tako da je mala verovatnoća da se sretnete s ovom vrstom zmije, kažu u Nacionalnom parku “Fruška gora”.

Smrtni ishodi su, u slučaju ujeda naših otrovnica, izuzetno retki. Na otrov su osetljiviji deca i stariji, kao i alergične, hronično obolele ili osobe slabijeg imuniteta. Zdrav odrastao čovek se od ujeda uglavnom potpuno oporavi i najčešće ne oseća nikakve posledice, ističu u “Milutinu Radovanoviću”.

„Ako idete u prirodu, naročito u priobalje i na obronke, najbolje je dobro se opremiti: duboke cipele, dugačke pantalone i vunene čarape najbolja su zaštita. Najbolje je ići u grupi, jer ritmični koraci prenose vibracije, pa zmije beže jer ne vole gužvu. Od pomoći je i ritmično udaranje štapovima u zemlju, ali je najbolje unapred se raspitati ima li zmija u kraju u koji ćete putovati“, kaže Jovan Ilić iz novosadskog PSD “Železničar”.

I. Vujanov

Saveti

Simptomi ujeda otrovnice su znojenje, opšta slabost, ubrzano disanje, dijareja, povraćanje i gubitak svesti. Tragovi ujeda obično krvare, brzo se javlja oteklina, utrnulost i crvenilo. Otrov se sme samo istiskivati, nikako isisavati. Ujedeno mesto po mogućnosti tretirati hladnim oblogama, a ujedenom treba dati što više vode. Krv ubrzava i panika ili trčanje, pa je važno da se ujedena osoba umiri. Serum protiv zmijskog otrova sme dati samo lekar. Klinička slika i opšte stanje ujedene osobe izgledaju veoma loše, ali je prognoza posle ukazane prve pomoći pozitivna.