„Ne samo ljubav” u izvođenju ansambla iz Sankt Peterburga
Disparatna muzika žanrovski različitog ishodišta i porekla, u stvari, na neobičan način „iskrivljeni“ klasični modeli i obrasci, ali i raskošni folklorni elementi i splet popularnih melodija,
lirska, dramatična, komična, ironična, parodična, pa i groteskna raspoloženja, raznovrsna sredstva vokalnog izražavanja u rasponu od rečitativnih replika i arioza, do romantičarski razvijenih arija i dijaloga, znalačka, uglavnom vrlo transparentna i jasna orkestracija, prefinjeni horski stav, majstorski rad i moćna stvaralačka snaga i znanje – sve su to elementi autorskog rukopisa Rodiona Ščedrina, koji su učinili da sa zanimanjem pratimo njegovu operu Ne samo ljubav.
Upravo ovim muzičko-scenskim ostvarenjem jednog od najvećih živih ruskih kompozitora (1932) započelo je dvodnevno gostovanje Kamerne opere Sankt Peterburga na sceni „Madlenianuma“ u Zemunu. Proistekao iz saradnje naše renomirane opersko-teatarske kuće s Jurijem Aleksandrovim u kojoj je ovaj poznati umetnik pre nekoliko godina postavio svoje zanimljive moderne inscenacije Verdijeve Travijate i Leonkavalovih Pajaca, prvi susret s mladim, punim entuzijazma i energije, ansamblom sankpeterburške kamerne opere, oduševio je publiku pune dvorane, prvenstveno impresionirane visokim ukupnim umetničkim rezultatom ostvarenim u svim segmentima izvođenja.
Odišući povezujućim duhom zajedništva i bliskosti, intonativno besprekorno čist, odlično upevan i uigran osmočlani hor koji i savršeno pleše (rad Marije Gergelj), i takođe scenski i igrački vanredno pokretljivi solisti, te perfektan orkestar, kreatori su vrcave, sjajne, od početka do kraja dramski intenzivne, mjuziklu bliske predstave, čije je akcenat na ljubavi, na koju, kako sam reditelj Aleksandrov reče, „svako ima pravo“ i koja je „večita i uvek relevantna, bez obzira u kakvom dekoru se događa“. Posvetivši prvu od svojih sedam opera slavnoj supruzi, veličanstvenoj balerini Maji Pliseckoj, s kojom je davno nekolikoo puta boravio i u našem glavnom gradu, Rodion Ščedrin je uputio i toplo pismo beogradskoj publici, izražavajući ljubav prema Srbiji i radost zbog predstavljanja svog mladalačkog dela iz 1961. godine u našoj zemlji.
Napisan prema motivima pripovedaka Sergeja Antonova, uz dodate tekstove savremenih poskočica, Ščedrinov „kolhozni“ Evgenije Onjegin (čiju glavnu junakinju, upravnicu kolhoza kompozitor upoređuje s Puškinovom Tatjanom ili čak s Bizeovom Karmen), pokazuje, po njegovom mišljenju i u interpretaciji Kamerne opere Sankt Peterburga, „veliku ljubav za tim vremenima i za te ljude“. A mi smo je videli i doživeli od prvih taktova, kako kroz tajnu naklonost traktoriste Fedota Petroviča prema Varvari Vasiljevnoj, upravnici kolhoza, plahovita osećanja nesigurne i zbunjene Nataše, verenice seoskog „đilkoša“ Volođe Gavrilova, i naročito iznenada probuđena strastvena osećanja između ovog šarmantnog i drskog gradskog povratnika i časne i stroge upravnice, koja radi opšteg mira i dobra, ali i vladajućeg sovjetskog morala, žrtvuje svoju ljubav.
Dopadljiva a jednostavna rediteljska rešenja Aleksandrova, inače nosioca titule narodnog umetnika Rusije, s mnogo prostora za brza scenska kretanja i balet, suvereno dirigentsko vođstvo mladog Maksima Valjkova, virtuozna koreografija Nadežde Kaliljine, video Viktorije Zlotnikove sa socrealističkim slikama iz sovhozskog života i obiljem „kišnih efekata“, igra sa svetlima Irine Vtornikove, minimalistička scenografija (s drvenim gredama) i šaroliki kostimi narodnog umetnika Rusije Vjačeslava Okunjeva, rezultirali su produkcijom koja lako i neposredno pronalazi ođek u svakom okruženju.
Ne samo ljubav ispričana kroz dva, po dužini i izražajnim sferama različita čina (nešto opsežnijeg „ekspozicionog“ prvog i sažetijeg drugog) punih naglih i brzih obrta, neposredno komunicira s gledalištem, a visoki izvođački nivo vrhunskih učesnika, naročito mecosopranistkinje Larise Pominove (Varvara), a zatim i Vladislava Mazankina (Volođa), Antona Morozova (Fedot), Jevgenije Kravčenko (Nataša) i Karoline Šapovalove (Anjutka), svih odreda laureata međunarodnih konkursa, kao i ostalih solista, pođednako uspešnih i kao pevača, glumaca i igrača, priredili su događaj za pamćenje, koji će zasigurno ostati u samom vrhu umetničkog života Beograda na kraju sezone.
Marija Adamov