Kod građana najpovoljniji izvori za kredite

Iako je to daleko ispod onoga što su banke nudile pre nekoliko godina, daleko je više od ponude u Nedelji štednje u novembru 2016. godine. Stručnjaci smatraju da je interesovanje banaka za štedne depozite  dobra vest.

- Ako banke pozivaju građane da kod njih stave depozite to govori da raste interesovanje klijenata za kreditima - kaže dr Aleksandar Vasiljević s Fakulteta za pravne i poslovne studije “Dr Lazar Vrkatić” u Novom Sadu. - Depoziti građana su  za banke veoma povoljni izvori finansiranja. To su prvi znaci oporvaka kreditine aktivnosti u Srbiji, ali još uvek dosta skromni. Mislim da treba sačekati  Nedelju štednje u novembru ove godine, pa ukoliko i tada banke ponude veće stope nego prethodnih godina i nastave da pozivaju klijente - to će biti dobar znak. Dobro je što sada imamo povoljnije ponude za štednju, ali jedna ili dve laste ne čine proleće, pa to važi i za ponudu ovih banaka.

Na kamate od par procenata mnogi će odmahnuti rukom jer su pre osam godina bankari za depozite u evrima nudili stope od šest do 10 odsto i isplaćivali štedišama kamatu unapred. Prethodnih godina kamate su bile sve skromnije, pa su tako lane za uloge u evrima banke nudile stopu od svega 0,30 odsto, ili je iopšte nije bilo. Pošto sada neke banke nude određeni procenat prilikom štednje u evrima, može se reći da je to pomak.

- Sada je potražnja za kreditima sve veća i to je osnovni razlog što smo podigli stope za depozite, a za nas je to povoljniji izvor finansiranja od drugih - kaže predsednik Izvršnog odbora Oportjuniti banke Vladimir Vukotić.

S tim da su depoziti povoljniji izvori finansiranja do kojih se lakše dolazi slažu se i u Prokredit banci. Pored toga kažu i da banke koje nemaju depozite na finansijskom tržištu slove za finansijske kuće u koje klijenti nemaju poverenje.

Ove dve banke nude fleksibilne uslove štednje. Kamate se pripisuju mesečno, a klijent može da podigne novac u svakom trenutku uz pripadajuću kamatu do tog trenutka.Istovremeno, klijent može da bira rokove oročenja -  od tri meseca, pola godine, godinu.

Prošle godine u Srbiji je vraćena poslednja rata stare devizne štednje. Uz visoke kamate, koje su banke nudile pre osam godina, to je uticalo i da se vrati poverenje u banke. Štednja u Srbiji iz godine u godinu raste, a krajem marta ove godine iznosila je 9,24 milijarde evra. Ubedljivo najviše se štedi u evropskoj valuti iako su dinarske kamate povoljnije i kreću se od 2,5 do 4,5 odsto.

D. Vujošević

Još ima u slamaricama

Građani Srbiji sve više štede, ali prostora za povećanje depozita i te kako ima. Procene govore da  građani Srbije kod kuće u fiokama, odnosno popularno rečeno u slamaricama, drže oko 3,5 milijarde evra. Da je reč o značajnoj sumi jasno je pošto je to skoro trećina regularne štednje u bankama. Hoće li ih nove ponude banka motivisati da se predomisle i novac donesu u banke, ostaje da se vidi, a to zavisi i od ponude na našem finansijskom tržištu.