Pre četiri decenije novosadski rukometni klub Slavija obnovio rad

Draž ovog druženja je, ipak, u trećem poluvremenu tokom kojeg su brojne generacije, uz gulaš najstarijeg Slavijaš, čika Mile Radojčina i hladno piće, evocirale uspomene na prošla vremena, gde nikako nije moglo da bude zaobiđeno gostovanje 1988. godine čuvenog CSKA iz Moskve.

Bila je ovo prilika da se, bar jednim delom, obeleži jubilej - četiri decenije od obnavljanja rada RK Slavija. Klub sa Salajke osnovan je 1949. godine, da bi se 1956, posle neuspeha na kvalifikacijama za ulazak u Prvu ligu, fuzionisao sa Železničarem. Jedno vreme se klub zvao ŽRK Slavija, da bi posle ostao samo Železničar.

„Klub nije postojao do 1977. godine, da bi tada, inicijativu omladine Salajke, bila osnovana muška ekipa u sklopu SD Slavija. Od tada ekipa neprekidno sa manje ili više uspeha se takmiči u raznim ligama“, podsetio je Branislav Pavlica.

Uprava, sa Milošem Bugarskim na čelu, ističe da Slavija i deo Salajke ponovo dišu punim plućima od kada je Grad postavio reflektore na terenu.

„Zahvaljujemo se gradskim čelnicima što su prepoznali naš problem i što ulažu u terene na Salajci. U narednih godinu dana bi trebalo da teren bude pod tartanom i da se pokrije (postoji projekat), što bi nam još više dalo krila da povećamo broj članova omladinskog pogona u kojem sada trenira petnaestak  mališana, pod palicom šefa stručnog štaba Branislava Maljkovića i još nekoliko trenera. Svakodnevno upisujemo nove članove. Situacija jeste teška, snalazimo se na razne načine da bi živeli i takmičili se. To što dobijemo iz gradskog buyeta je prilično malo, ali još veći problem nam  je mali broj termina za treninge i to što su tokom zime u nevreme“, otkrio je deo problema predsednik kluba Miloš Bugarski.

J. Galić