OkoTVoko: Keramičke pločice protiv najlon čarapa

I dok pogled usmeravamo ka izvikanim filmovanim biografijama slavnih vojskovođa, za čiju je produkciju otišlo omanje zlatno brdo, jedna emisija izdvaja se dugovečnošću i jednostavnošću teme. Ustvari, toliko je jednostavna da, poput naše „Slagalice“, uspeva da opstane više od decenije.

Reč je o serijalu „Kako se pravi“, koji se u razna doba može pogledati na više Diskaverijevih kanala, ali bogami i na ponekom domaćem. U desetak minuta po segmentu možete posetiti fabriku u kojoj se prave kodirani ključevi, endoskopi, patent zatvarači, žileti, krejoni, televizori, bolnički kreveti, eksterni diskovi, šoferšajbne, keramičke pločice, gumene rukavice, korpice za igle, mikrometri, palmino ulje i brushalteri. Spisak podugačak, tema koliko hoćeš, a svaka emisija otkriva nam nešto što do sada nismo znali – recimo, koliko je rada, i to ručnog, potrebno za izradu jednog običnog sklopivog kišobrana, kao i ko ga je i zašto osmislio i u kom pravcu smo odmakli u tehnološkom smislu od prvih početaka.

Upravo ta nenametljivost i lakoća pristupa sasvim običnoj, životnoj temi, omogućila je idejnim tvorcima ove emisije toliko veliki uspeh. „Kako se pravi“ genijalna je u svojoj jednostavnosti: dovoljno je da odaberete bilo koji predmet, pronađete fabriku ili ekipu koja ga pravi, istražite istorijat i porazgovarate s osobljem. I, zabava može da počne.

Da li smo pametniji posle gledanja „Kako se pravi?“ Možda nismo naučili ništa bitno za naš opstanak, možda će podaci koje usput naučimo zauvek ostati gomila nepotrebnih informacija, ali nikad se ne zna, možda nam uskoro baš zatreba podatak o tome kako se prave otpornici ili poklopci za tegle, ili dođemo na ideju kako da osmislimo sopstvenu proizvodnju, recimo, najlon čarapa.

Ideja prikazivanja proizvodnje nekog predmeta korak po korak proširila se toliko da je emisija „Kako se pravi“ dobila spin-of potomke. „Kako se pravi hrana“ posvećena je industrijskoj proizvodnji prehrambenih proizvoda, a priča je za nas posebno interesantna, pošto se gotova jela i dalje jedemo samo kad nas na to prisili prazan džep paradajz turizma. No, za industrijski razvijene zemlje, u kojima je sve podređeno negovanju dugih radnih sati, pa je polupripremljena hrana norma, a kuvanje od svežih namirnica rezervisano za bogataše, gledanje procesa pripremanja industrijske hrane poučno je i na drugi način. Oni, naime, tako stiču uvid u to koji se sve sastojci ubacuju u hranu koju svakodnevno jedu, što će im pomoći da razluče ima li prostora za poboljšanje ishrane i zatezanje kaiša iz estetskih razloga.

Naravno, pored hrane, gledaoce interesuju i prevozna sredstva. Ekipa „Kako se pravi“ odgovorila je i na ovaj izazov, pa u emisiji „Kako se prave prevozna sredstva“ možete videti kako se prave bicikli, motori, automobili, ali i jahte i avioni, od velikih industrijskih do manufakturnih, za odabranu klijentelu.

U međuvremenu, i naša industrija prepoznala je ubedljivost i prodornost ove emisije. Tako je beogradski „Frikom“ napravio epizodu posvećenu izradi našeg najomiljenijeg sladoleda „rumenko“, ali i iskoristila priliku za promociju novog, modernog „smutija“.

Probajte „Kako se pravi“, zaista je zarazno, poput nekih od njihovih glavnih glumaca. Čipsa, na primer.

Ivana Vujanov