Slatke jagode iz Rumenke idu pravo u Rusiju

„Budući da na našim oglednim poljima trenutno nemamo jagoda, imamo zasad ovde na poljima firme Intersad u Rumenci“,objašnjava profesor okružen studentima četvrte godine departmana za voćarstvo i vinogradarstvo, hortikulturu i pejzažnu arhitekturu.

Probamo jagode direktno sa zemlje i primećujemo da su mnogo slasnije i lepše od onih koje se mogu naći u supermarketima, te pitamo profesora da li je to zbog nekih hemijskih tretmana od kojih potrošači najviše strahuju.

„Može da se dogodi da zbog tehnologije jagoda ima manje suve materije, odnosno šećera, recimo ako se preterano koriste azotna đubriva, ali ne treba zaboraviti da je jagoda veoma osetljiv plod. Recimo, ako padne kiša ona fizički može da izbriše slast iz jagode. Pre neki dan u Novom Sadu i okolini je palo 30 do 40 litara kiše i ona doslovno može da ispere šećere iz jagode kao i samo pranje“, objašnjava profesor Nenad Magazin.

Dodaje da niko ne bi radio tretmane koji će menjati ukus jagode tako da kupci ne budu zadovoljni.

„I danas ima mnogo ukusnih sorti, ali se promenio i proces proizvodnje, te se gaje sorte koje su prinosnije i transportabilnije. Ne možemo očekivati da proizvodnja bude u 19 veku, a da sve ostale grane privrede napreduju. Jednostavno proizvođači gaje one sorte koje su dostupne i profitabilne, to ne znači da jagoda prolazi neke štetne tretmane kasnije jer to nakon berbe nije dozvoljeno. Naravno to je na savesti proizvođača i zavisi od kontrole države da te jagode budu zdravstveno bezbedne što veći deo tržišta jagoda u Srbiji jeste jer se izvoze i prolaze strogu tržišnu kontrolu“, objasnio je dr Magazin.

Posetili smo i imanje porodice Erski na Čeneju gde gaje organske jagode za svoje potrebe, sorte mesečarka koja ima taj stari dobro poznat ukus, mada nije previše slatka jer nije bilo dovoljno sunca.

„Imali smo 1.000 sadnica u plastenicima, pre jedno deset godina, kada smo hteli da pokrenemo organsku proizvodnju za domaće tržište. Međutim, ispostavilo se da nema ekonomske isplativosti i da ta proizvodnja nije bila održiva. Prinos je bio mali jer ih zaista nismo ni sa čim tretirali, čak ni sa organskim supstancama koje su zaista skupe. Tako da sada gajimo jagode samo za svoje potrebe i ne tretiramo ih ni na koji način. Ručno se borimo protiv puževa, koji su nam najveći neprijatelji za sada. I još sadimo beli luk između jagoda jer su onda veće i ukusnije“, rekao nam je Vlada Erski kome na imanju pomažu supruga Saška i ćerke Tea i Iva.  

Tokom naše posete imanju, probali smo jagode sorte alba koje su zaista ukusne, posebno kada se onako zrele uberu direktno sa zemlje. Međutim, one su namenjene za izvoz u Rusiju i beru se ranije.

„Transport do Rusije traje dugo i mora se ubrati pre punog sazrevanja. Jagoda će dok stigne do Rusije pocrveneti ali ona neće promeniti organoleptički sastav, odnosno neće postati slađa. I to je problem zašto nisu toliko slasne kao kad se beru zrele. Recimo, sorta yoli već u tom ranom branju ima slatkoću koju alba nema ali Rusi hoće tu jagodu koja je lepša za oči i to po nikad boljoj otkupnoj ceni od 200 do 250 dinara“,objašnjava profesor Magazin, dok nam jedan od radnika na imanju nudi da probamo spomenutu sortu yoli koja je zaista ukusnija, odnosno slađa, ali je kako kažu proizvođači manje tražena jer sitni plodovi znače manju cenu i manju berbu.

Ispada da kupci traže one jagode koje su na oko lepe i koje su krupnije jer se lakše peru, kao i one koje nisu previše tamne jer deluju prezrele, te to određuje koje će se sorte gajiti. Takođe, ako želimo da jedemo nešto van sezone, moramo znati da neće biti istog ukusa.

„Uvozne jagode kod nas su prisutne samo u februaru i martu kada naših još nema. One jesu lošijeg ukusa jer su brane u Turskoj, Grčkoj, nekad u Maroku, Španiji dok još nisu sazrele. Mi svesno žrtvujemo sadržaj šećera i ukus da bismo jeli jagodu u februaru. Ta ista jagoda, ako se ubere zrela u Španiji, biće ukusna. Proizvođači nude ono što neko hoće da kupi. Ne smemo da zaboravimo da se voće “kupuje očima”, pa se može dogoditi da jagoda koja je lepša nije ukusnija“, objašnjava profesor Nenad Magazin.

Dodaje da je problem i to što osim ukusa, ni izgled jagoda nije toliko savršen u diskontima i prodavnicama koliko je na njivi ili pijaci.

„Moja uža specijalnost je čuvanje voća, a veliki lanci ne poznaju dobro tehnologiju čuvanja voća i onda se puno toga upropasti neodgovarajućim čuvanjem. Zato, prvoklasne jagode, koje su pred nama, u prodavnicama često ne liče ni na šta, jer su smeštene sa nekim drugim namirnicama koje ih kvare ili su plodovi zgnječini i ne stoje u rashladnim vitrinama. Zato jagoda na pijaci izgleda svežije“, objasnio je dr Magazin i dao savet svima koji žele da zasade jagode u svom dvorištu.

„Sorte koje su odlične za jelo ali i obradu su zenga zengana, od starije generacije kleri, a od novije yoli. One su adaptibilne u našim uslovima i imaju dobar ukus. Ne možemo reći da će svake godine da rađaju bez zaštite, ali će imati slast“, posavetovao je doc. dr Nenad Magazin.

Snežana Milanović