Toza - virtuoz za večno sećanje
U prošli četvrtak, u Atini, preminuo je u 87. godini Todor Veselinović, jedan od najboljih igrača i golgetera FK Vojvodina, ali i ovdašnjeg fudbala uopšte. Tim povodom, danas je u Amfiteatru SPC “Vojvodina” održana komemoracija, kojoj je, uz najbližu rodbinu, prisustvovao veliki broj Tozinih prijatelja, saboraca s terena, predstavnika svih miljea društvo-sportskog života Novog Sada i poštovalaca njegovog nezaboravnog fudbalskog dela.
Skup je počeo minutom ćutanja i izrazom najdubljeg saučešća Tozinoj porodici, a potom je Dušan Vlaović, član Skupštine novosadskog kluba, rekao:
"Todor Veselinović je bio jedan od najslavnijih izdanaka FK Vojvodina u njegovoj istoriji dugoj preko 100 godina. Ako je Vujadin Boškov bio oličenje predanog rada i velike discipline, Toza je bio sinonim za duhovitost i lucidnost na terenu. Zahvaljujući neponovljivom talentu, bio je istaknuti član naše reprezentacije, sjajan strelac, a nadasve veliki boem i neponovljiv čovek", rekao je Vlaović.
Svojevrsni presek života i toka karijere Veselinovića dao je dr Vladimir Višković, Tozin ispisnik, prijatelj i jedno vreme lekar u klubu.
"Toza je rođen na Salajci, a ja na Podbari i fudbal smo, kao vid dečije zabave, počeli da igramo u parku, s krpenjačom", prisetio se dr Višković. On dodaje da je za vreme okupacije igrao za “patuljke” UAC-a, kluba iz Novog Sada, koji je ostvarivao sasvim solidne rezultate u ligi Mađarske. Trener mu je bio legendarni Edo Plac, koji je posle oslobođenja branio i u Vojvodini i koji je već u vreme kada je Toza imao 11 godina u njemu prepoznao vanserijski talenat. Po završetku rata, Veselinović je igrao za mlađe kategorije Vojvodine, a učitelj mu je bio Bane Sekulić, tada trener svih kategorija u klubu. Umeo je Sekulić tada da kaže: “Pustite Tozu da dribla, on će biti vrhunski igrač” i već sa 17 godina Veselinović je debitovao i za prvi tim. Na početku je, naravno, bio rezerva, ali je ubrzo zaigrao za seniore i ostaće zapamćen kao neponovljivi virtuoz s loptom.
Dr Višković se potom prisetio i nekih zanimljivih trenutaka iz karijere Todora Veselinovića, poput onog kada je, za vreme odluženja vojnog roka, nosio dres beogradskog Partizana.
"Iako to nije želeo, čak se skrivao i odupirao težnji Beograđana, u njihovoj upravi bili su generali koji su bili uporni u nastojanjima da Veselinović zaigra za Partizan. Na kraju, posle prekomande u Mostar i neprijatnosti koje je tamo preživeo, pristao je na takvo rešenje. Zanimljivo je prisetiti se i mog susreta s legendarnim mađarskim asom Ferencom Puškašem u Budimpešti... Na pitanje koga najviše ceni od naših fudbalera, Puškaš je bez dvoumljenja rekao: “Imate dva bisera, a to su Miloš Milutinović i Todor Veselinović”, rekao je dr Višković. Prema njegovim rečima, Toza je bio pravi dar prirode, veseljak koji je voleo šalu, pesmu i ljude.
"Svojim delima na terenu ostavio je neizbrisiv trag i zato će večno živeti u uspomenama i srcima svih nas. Hvala mu za sve što je uradio za FK Vojvodina, Novi Sad i svoje brojne prijatelje", kaže dr Višković.
O sportskim dometima legendarnog asa zborio je Petar Đurđev, direktor Arhiva Novog Sada i hroničar FK Vojvodina.
"Teško je omeđiti prebogatu karijeru Todora Veselinovića, između ostalog", naglasio je Đurđev. On dodaje da je Veselinović bio klupski rekorder po broju postignutih golova, jer je na 196 prvenstvenih susreta postigao čak 128 golova. Uz to, četiri puta bio je najbolji strelac nekadašnje jugoslovenske lige. S uspehom je nosio i dres reprezentacije, za koju je nastupio u 37 utakmica i postigao 28 pogodaka, a bio je učesnik Olimpijsih igara, svetskih i evropskih prvenstava. Igrao je i u inostranim ekipama, poput Sampdorije (Italija), Vijene (Austrija), Rojal Unioina (Belgija) i Austrije iz Celoveca, a po završetku karijere posvetio se trenerskom poslu. Počeo je kao tehnički referent u Vojvodini i trener Proletera iz Zrenjanina, a nastavio u Kolumbiji, u Santa Feu i reprezentaciji te zemlje koju je odveo na Olimpijadu u Minhenu 1972. godine. Bio je i savezni kapiten selekcije Jugoslavije s kojom je otišao na Evropsko prvenstvo 1984. godine. Posle toga vodio je turski Fenerbahče, a radio i u Italiji i Grčkoj.
Uz zvuke pesme “Hvala”, prisutni su se poslednji put oprostili od velikana fudbalske igre Todora Veselinovića, koji je danas sahranjen na novosadskom Novom groblju, uz prisustvo velikog broja poštovalaca lika i nezaboravnog dela ovog velikana Vojvodine i fudbala na ovim prostorima.
Niko iz FS Srbije
Današnjoj komemoraciji, nažalost, nije prisustvovao niko od zvaničnika iz Fudbalskog saveza Srbije. Iako su o vremenu i mestu održavanja ovog skupa bili obavešteni, čelni ljudi srpskog fudbala nisu se na njemu pojavili. To mora da začudi, tim pre što je Todor Veselinović dao puno razvoju igre i ostavio neizbrisiv trag u reprezentaciji naše zemlje.
A. Predojević