Pedeset godina mature u Mašinskoj školi
Pedesetak nekadašnjih đaka Mašinske škole u Novom Sadu okupilo se nakon 50 godina ponovo u školskoj klupi. Obuzeti emocijama, evocirali su uspomene na 1967. godinu, kada su, spremni za rad, iz te škole izašli s diplomom u rukama.
Pet decenija kasnije neki se nisu prepoznali, neki nisu ni prestajali da se druže, a neki od njih nisu više među živima. Ipak, svi okupljeni bili su uzbuđeni zbog upriličenog druženja.
Stari šmekeri su damama, koje su bile u manjini, doneli cveće, a troje profesora koji su došli, nisu krili zadovoljstvo što ponovo vide lica koja su ponosno ispratili iz škole pre 50 godina.
Kako su nam rekli, u toj generaciji bilo je četiri odeljenja – dva konstruktivna i dva proizvodna smera. U svakom je bilo po tridesetak učenika, većinom momaka, dok je devojaka ukupno bilo deset.
Kako su pristizali pred školu, tako su pokušali jedni druge da prepoznaju, nakon čega je usledila „spika” o tome ko ima koliko unučadi, ko je gde radio, ko je bio najveći mangup u generaciji, a koja dama je bila najlepša…
V. B.