S računa Novosađana ukrade se i po tri hiljade evra

Reč je o novom trendu viosokotehnološkog kriminala koji zaživljava i kod nas, a uglavnom se radi o jednoj do deset ilegalnih transakcija na štetu jedne žrtve. U slučajevima u kojima su građani prijavili novosadskoj policiji da su oštećeni putem interneta, oni su olakšani od deset evra usmerenih za naočare i slične sitnice do iznosa od 3.000 evra.

Ta vrsta visokotehnološkog kriminala, razumljivo, veoma brzo se širi u celom svetu jer se sve više koriste računari i računi se plaćaju putem interneta, a transfer novca se seli u bezgotovinska plaćanja.

Pripadnici Odseka novosadske Policijske uprave za privredni kriminal otkrili su nedavno, između ostalog, hakerski napad na zaštićenu komunikaciju između dve firme, usmeren na preusmeravnje više desetina hiljada evra. U takvim situacijama hakeri kompujterski preuzimaju ulogu knjigovođe i daju naloge za plaćanje fizičkim licima. Konkretno, posle svega, ubačen je virus koji zaključa i ugasi računar i onemogući veštačenje. Preduzeće je u trenutku ostalo bez novca i bez podataka o poslovanju, a tim povodom uhapšena su dvojica mlađih punoletnika, od kojih je jedan lišen slobode u banci prilikom podizanja novca na šalteru. Nije isključeno da su oni samo izvršioci, ali ne i organizatori dela.

Zapravo, tu nije reč o prevari kao delu već o viskokotehnološkom, specijalizovanom kompjuterskom kriminalu.

Novosadska policija je ove godine prosledila Odeljenju za visokotehnološki kriminal i četiri prijave teške nekoliko miliona evra, a reč je o firmama iz Bečeja, Gajdobre i Novog Sada.

– Najveći problem kod zlopupotreba i falsifikovanja platnih kartica – pri čemu imamo u vidu i zloupoterbu putem interneta – predstavlja laka mogućnost dolaska do PIN kodova korisnika koji nisu zaštitili svoje kartice – kaže za „Dnevnik” šef Odseka novosadske Policijske uprave za suzbijanje privradnog kriminala Dušan Aleksić. – Od početka godine imamo pedesetak slučajeva koji se odnose na kompjutersku zloupotrebu platnih kartica, dok ih je lane bilo manje od deset. Radi se, zapravo, o virtuelnoj zloupotrebi, a ne o fizičkoj, kada su ljudima kradene kartice uz upotrebu skidača podataka „skimera“.

Aleksić podseća na to da sve više ljudi komunicira, kupuje i prodaje putem interneta, ali su kartice kod korisnika. Kriminalci, koji često nisu oni klasični, koriste veštine probijanja bezbednosnih protokola i sigurnosnih šifri i ostalo informatičko znanje da bi se na lak način domogli novca neopreznih vlasnika.

– Najviše slučajeva se odigrava putem virtuelne banke „Netteler” sa sedištem u Velikoj Britaniji, koja isključivo posluje preko interneta, i mi se preko MUP-a obraćamo njima radi dobijanja aj-pi adresa s kojih se pristupilo računarskoj mreži oštećenih, da bi se utvrdilo odakle je izvršena zlopupotreba. Da bismo utvrdili tok novca, uključujemo Interpol u istrazi za podatke i često dobijemo odgovore o tome gde je zlouputreba počinjena. Osim s Mauricijusa, često službeno, međunarodnim kanalima policijske saradnje da bi smo došli do izvršilaca dela, tražimo podatke i s Malte, Islanda, iz Irske, Indije... – objašnjava Aleksić.

Poslednji slučaj u novosadskoj Policijskoj upravi zabeležen je kad korisnik preko „Nettelera” nije pri trgovini vodio računa o svojim podacima i nije ih zaštitio.

– Na jednom sajtu su tražili da ih sve navede uz adresu i šifru, a kad se odmah potom ponovo obratio, ovog puta pravom sajtu koji veoma liči na prethodni, saznao je da je neposredno pre toga bio žrtva prevare. „Skril” je sličan „Netteleru”. Te prevare se veoma često dešavaju i prilikom onlajn bukinga za rezervisanje turističkih usluga. Ljudi koji nešto naručuju daljinski za svoju kući potrebno je da budu veoma oprezni, na primer, ako preko nekog posrednika, poput „Alibabe”, naručuju stvari iz Kine – objašnjava Aleksić.

Suština je u tome da postoje mnogi lažni sajtovi, gotovo identični s originalom, a imaju gotovo neupadljivu sitnu razliku. Stoga, neophodno je pažljivo proveriti početnu stranu i sadržaj sajta preko kojeg se trguje.

M. Vujačić