Nega „virdžinije” zahteva dosta vrednih ruku

- Zbog prevlaženih njiva imamo malo prekida u rasađivanju, jer nije dobro duvan rasađivati u ovakvim uslovima. Biljke bi se primile, ali dalji razvoj bi bio usporen i lošiji, pa je bolje pričekati da se zemlja prosuši – objašnjava Nebojša Tubić.

Ove szeone u zasnivanju proizvodnje rasada „virdžinije“ se krenulo nedelju dana ranije, pa i rasađivanje, pa se procenjuje da će i list duvana ranije pristići za branje. Nebojša objašnjava da je rasad zasnovao krajem februara, a rasađivanje je krenulo 27. aprila, pa bi prema njegovoj proceni i berba mogla biti krajem juna.

- Sve je ove sezone krenulo ranije, tako priroda diktira i zahteva, pa se i mi prilagođavamo. Svake godine se trudimo da proizvodnja bude što bolja, tako da se nadamo da će ova biti bolja od prošle, a bio bih zadovoljan i kada bi se ponovila lanjska sezona – optimista je naš sagovornik.

Lane je kod Tubića prosečno rodilo preko 2.400 kilograma suvog lista „virdžinije“ po hektaru, što je sasvim solidno, mada ovaj proizvođač napominje da je zadovoljan i sa prinosima od 2.000 kilograma, jer to donosi dobit da se životari.

- Sve ispod toga je problematično za rentabilnost proizvodnje, mada, može se i sa manjim rodom nekako pokriti, ali onda tu nas nema nigde. Jer, ako nešto planiraš da ulažeš i napreduješ, onda je malo teže, nema većeg napretka – smatra Tubić.

Tubićima proizvodnja lista „virdžinije“ nije bila strana kada su 2003. dospeli u Golubince. Nebojšini roditelji, otac Savo i majka Darinka, koji i sada pomažu koliko mogu, duvanom su se bavili u Podravskoj Slatini pola veka, a Nebojša i njegova supruga Radmila misle da će se i njihovi sinovi Marko i Miloš time baviti.

- Stvorili smo dobre uslove, jer imamo svu neophodnu novu mehanizaciju i 10 sušara, koje ćemo ove godine konačno otplatiti. Jedino nam nedostaje kombajn za branje lista duvana, ali to bi za nas u Srbiji bilo malo previše i teško dostižno, a odrazilo bi se i na kvalitet žutog lista. Ima više vrsta kombajna, samo takvim načinom berbe ne postiže se kvalitet kakav se dobije ručnim branjem lista. Fabrika kompanije Japan tobako internešnel (JTI) iz Sente, sa kojom uspešno sarađujemo, dobije gotov osušen, prebran, složen i upakovan žuti list duvana, a to mašinski nije moguće postići. Mašinsko branje zahtevalo bi nova ulaganja, ali i tada bi bilo potrebe za angažovanjem tri-četiri radnika po jednoj sušari u vreme berbe. Proizvodnja duvana zahteva dosta radne snage, nešto manje na negi rasada, rasađivanju i negi duvana do berbe, ali najviše vrednih ruku potrebno je kada krene berba, koja od početka jula traje više od tri meseca, sve do prvih mrazeva – pojašnjava Tubić.

Proizvodnja „virdžinije“ u golubinačkom i okolnim atarima dobro se ukorenila poslednje dve i po decenije, jer se njome bavi preko 50 farmera. Najviše je onih koji pod duvanom imaju oko 30 hektara, a Nebojša Tubić je u društvu nekolicine koji sade najviše „virdžinije“. Pored Kompanije JTI iz Sente, u Golubincima i još nekim sremskim mestima gde je duvan rasprostranjen, proizvodnju ugovara još nekoliko firmi, a proizvođači ističu da im JTI maksimalno izlazi u susret u praćenju proizvodnje.

- Kao proizvođači nemamo neku veliku brigu za ulaganjem, jer praktično nam nisu potrebne gotove pare za repromaterijal i druge troškove koji nisu mali. U proizvodnji duvana se ne može bez ugovaranja, sigurne otkupne cene i pouzdanog partnera, a mi ga imamo u senćanskoj fabrici JTI. Poželeo bih svakom proizvođaču da ima takvu ugovorenu proizvodnju i sigurnost kao što mi imamo. Nemamo bojazni u pogledu ulaganja, pa i obezbeđenju avansnih sredstava kada je to potrebno za sezonsku radnu snagu koju angažujemo. Kada krene berba svakodnevno se upošljava oko 30 radnika i to odnosi najviše novca. Pošto smo gazdinstvo u sistemu PDV-a, nama bi u neku ruku odgovaralo da se nađe odgovarajući model za njihovo legalno upošljavanje, pošto ovako nismo u mogućnosti da te troškove opravdamo, a evidentni su. Posla u proizvodnji duvana za sezonce ima četiri do pet meseci, a zarađuju mesečno prosečnu platu u Srbiji, pa i više. Država bi na neki način takav vid zapošljavanja morala da stimuliše na odgovarajući način, možda subvencijom po kilogramu isporučenog duvana, što bi doprinelu gašenju crnog tržišta. Kompanija JTI nam priskače podrškom za izdatke, gorivo, struju i gas koji čine veliku stavku, a obračun je kada isporučimo suvi list duvana. Bez takve podrške, ovoliki obim proizvodnje sigurno ne bih mogao da ispratim, možda samo trećinu ili uz bankarske kredite. Naše je da se potrudimo i u interesu je da proizvedemo što kvalitetniji duvan. List duvana mora biti čist, žut i mirisan, jer prvoklasni se najbolje plaća. Svake godine list nam je sve kvalitetniji, u proseku najviše prve i druge klase, a najbolji listovi su u prva dva meseca berbe. Kada se namire obaveze, znamo da nakon 15 dana počinju da pristižu uplate – naglašava Tubić. 

Tubići prilikom doseljavanja u Golubince pre 14 godina nisu imali svoje zemlje, ali su zahvaljujući velikom trudu do sada uspeli da kupe 40 katastarskih jutara, dok ostale njive uzimaju u zakup. Slobodnih njiva u međuseljačkom zakupu u Golubincima i okolini teško je naći, a i cena arende je „paprena“ i preko 600 evra po hektaru, posebno kada se zna da se planira uzgoj duvana. Mada je duvan kultura koja podnosi da se dosta dugo uzgaja na istoj njivi i proizvođači „virdžinije“, zbog plodoreda su upućeni da se bave i drugim ratarskim kulturama. Nebojša Tubić kaže da se duvan na jednom mestu može uzgajati najduže, ali ne beskonačno. Problema nije imao desetak godina, ali ipak je primetio da je prinos bio slabiji, pa je, pošto mu se ukazala prilika, na nekim parcelama zasejao kukuruz i soju, da se odmori zemlja.

- Svako radi prema sopstvenim mogućnostima, jer duvandžijama koji nemaju svoju zemlju teško je to izvodljivo. Do zakupa privatne zemlje teško se dolazi, do državne nikako. Nemamo u tom pogledu nekog prvenstva, čak i pojedine banke neće da nam daju kredite kada saopštimo da se bavimo proizvodnjom duvana, ali ima i onih, poput „Agrikol banke“, da ih dobijemo i izlaze nam u susret maksimalno – saznali smo od Tubića. 

Milorad Mitrović  

Šišanje duvana

Pre rasađivanja na njivi, rasad zahteva posebnu negu. Dok se čeka najpogodnije vreme za rasađivanje, rasad se više puta mora šišati, tako da je ispod plastenika upravo obavljano šišanje posebno namontiranom kosilicom. Nebojša veli da je u ovoj fazi razvoja rasad vremenski već trebao biti rasađen na njivi, a pošto je okišalo i to nije bilo moguće, šišanje je nužna mera da se drži na distanci kako ne bi prerastao. Osim šišanja, nema druge efikasnije mere da se rast biljaka drugačije zaustavi.

- Šišanjem možemo da ga ovako držimo još dvadesetak dana. U normalnim uslovima sadnje rasad se šiša pet do šest puta, a ako se potrefi ovakvo vreme broj šišanja se povećava – ukazuje Tubić.