Predstavljena knjiga teatrologa Ivana Medenice
Knjiga “Tragedija inicijacije ili nepostojani princ” teatrologa, pozorišnog kritičara i profesora Fakulteta dramskih umetnosti u Beogradu Ivana Medenice, predstavljena je u Sterijinom pozorju, instituciji u kojoj je nekad bio umetnički direktor, a sada je na tom mestu u Bitefu.
Radi se o najnovijem izdanju kuće “Klio”, i, kako je najavio na ovoj promociji direktor Sterijinog pozorja Miroslav Radonjić, jednoj od najznačajnijih knjiga iz oblasti teatrologije u poslednjih nekoliko godina, uzbudljivoj i kao naučno, i kao beletrističko delo.
Ova knjiga ima zanimljiv naslov, a napisao ju je čovek koji jako dobro zna šta je savremeno pozorište, u čijem kreiranju učestvuje na svoj način, s obzirom na funkcije koje obavlja, podsetio je Nebojša Bradić, urednik izdanja “Ars” kuće “Klio”, u kojem je objavljena. No, u ovoj knjizi Medenica piše o klasicima, što i nije čudno, s obzirom da se kao teatrolog i time bavi, i u njoj, zajedno sa svojim junacima, po Bradićevim rečima, prelazi put od antike do savremene kulture i pozorišta.
Jedina alternativa odlazak u smrt
- Mlad junak, na pragu ulaska u život, u društvo, treba da se inicira u svet odraslih, odnosno u društvo, ali iz različitih razloga on to nije u stanju da uradi. Nalazi se u nekoj vrsti egzistencijalne zaglavljenosti, između mladalačkih, dečačkih ideala, i onoga što društvo od njega očekuje, a to što društvo očekuje je neki vid moralne korupcije. Od Hamleta se očekuje da ubije i da se sveti, da bi dokazao da je muškarac, i da će da bude pravi vladar. Od Alsesta u “Mizantropu” se očekuje da laže i da bude licemer, da bi dokazao da je ušao u svet odraslih, od Euripidovog Hipolita se očekuje da preuzme na sebe seksualne i društvene funkcije jednog zrelog muškarca u atinskom polisu petog veka p.n.e, što on takođe odbija. Svako od tih junaka na različite načine zapravo pokušava da sačuva neku svoju izvornu čednost, jer se svet odraslih i društvo shvataju kao korupcija po sebi. Naravno, niko od njih nema taj luksuz da tu izvornu čednost na neki način sačuva, tako da je jedina alternativa, koja njima preostaje, odlazak u smrt - objašnjava autor Ivan Medenica situaciju koju je analizirao u svojoj knjizi.
Iako se knjiga sastoji od šest eseja, u kojima se Medenica bavi sudbinama nekoliko junaka, Bradić ističe da se može posmatrati i kao jedinstveno delo, jer autor uspeva da nas ubedi da među njima postoje veze, iako ih naizgled nema. Podsećajući da Medenica uspeva da kombinuje epohe, vremena i naučne metode, Bradić je izneo utisak da se pojavljivanje ove knjige po značaju može porediti sa onim koje su kod nas svojevremeno imala dela Jovana Hristića i Jana Kota.
Uz uverenje da će ova knjiga biti prevedena na druge jezike, pozorišni kritičar Aleksandar Milosavljević istakao je da je kreativnost izražena u ovoj knjizi fascinantna. Stil i način na koji autor razvija priču, uvući će i čitaoce kojima ova oblast nije struka, istakao je Milosavljević, dodajući da je on ovu knjigu čitao kao triler, pritom napisanu s kompletnom naučno - metodološkom argumentacijom. Šest dela (Euripidov “Hipolit”, Šekspirov “Hamlet”, De Miseov “Lorencaćo”, Šilerov “Don Karlos”, Molijerov “Mizantrop” i Bihnerov “Leons i Lena”) je, po rečima Milosavljevića, Medenica izabrao da bi se bavio pitanjem odustajanja mladog junaka od procesa inicijacije. Svi su se u ovoj situaciji našli samovoljno donoseći odluku, kako ističe Milosavljević, što je bio jedan od kriterijuma po kojima je Medenica načinio izbor dela, a drugi životno doba junaka, odnosno njihova mladost. Suština onog što zaustavlja ove ljude, mahom prinčeve i kraljeviće, u čijim rukama je sudbina naroda, jeste, po Milosavljeviću u tome da su u pitanju mladi intelektualci i veoma osetljive osobe, koji shvataju da ulazak u svet odraslih, determinisan politikom i spletkama, podrazumeva određenu vrstu odgovornosti.
N. Pejčić