Sačuvane vesti Pretraga Navigacija
Podešavanja sajta
Odaberi pismo
Odaberi grad
  • Novi Sad
  • Bačka Palanka
  • Bačka Topola
  • Bečej
  • Beograd
  • Inđija
  • Kragujevac
  • Leskovac
  • Niš
  • Pančevo
  • Ruma
  • Sombor
  • Stara Pazova
  • Subotica
  • Vršac
  • Zrenjanin

S doksatima niskim stari Prizren spava

06.05.2017. 20:54 20:58
Piše:
Foto: Učesnici projekta „Svim srcem za osmeh deteta” ispred lipljanskog hrama Vavedenje  Foto: L. Radlovački

Vi zemlju što delite, morate da znate - možete nam uzeti i poslednju nadu, na dva dela srce, čak, da pocepate; u njemu je Kosmet u jednom komadu – stihovi su pesme “Kosmet je jedna reč” književnika Veselina Dželetovića, i potpuno su opravdani kada odete u posetu toj najjužnijoj srpskoj pokrajini.

Bez obzira u kom delu Kosova i Metohije se zadesili, uprkos različitim političkim opredeljenjima i broju srpskog stanovništva, tradicija i vera nešto su što ne jenjava i drži sve Srbe na okupu.

U okviru projekta “Svim srcem za osmeh deteta” Udruženja građana „Novi Sad”, od 30. aprila do 2. maja bili smo u poseti Lipljanu, Gračanici i Prizrenu, brojnim manastirima i Gazimestanu. Nepuna tri dana nisu dovoljna da se o ovim mestima sazna celokupna istorija, ali jesu dovoljna da se oseti atmosfera i prošlost kojom se svi Kosovci srpskog porekla diče.

Poslednjih godina poprilično je izmenjena demografska slika Kosova, žale se domaćini koji su nas dočekali u Lipljanu. Albanci su izgradili pregršt novih naselja, ali i puteva, naročito na prostorima gde je zemlja najbolja.

- Srpsko stanovništvo sve više prodaje svoja imanja i seli se u centralne delove Srbije - kažu Lipljanci. - Nekada je 90 odsto Kosova bilo u našem vlasništvu, a sada je sve više i više Albanaca. Čak su i na sto metara od Gazimestana, koji je pod zaštitom Uneska, izgradili ogromnu fabriku, iako je to zabranjeno.

U okolini Prištine gradi se najveća američka ambasada na Balkanu, pa i šire, prekoputa nekadašnje kasarne „Kosovski junaci”, a u kojoj su danas isključivo vojnici albanske nacionalnosti. Slična stvar je i u kosovskoj policiji, iz koje su svi Srbi, bez obzira na godine, penzionisani. Uz stalnu pratnju jedne njihove patrole, komunikacija sa njima bila je otežana zbog (ne)poznavanja jezika, ali i bojazni da nehotice ne izazovemo neki incident.

Kosmet, svakako, najviše može da se pohvali svetim mestima - crkvama i manastirima koji su simbol te teritorije kroz mnogo vekova unazad. Tokom trodnevnog boravka, posetili smo manastire Gračanicu, Sveti Vrači Kozma i Damjan kod Orahovca, Sveti Stefan u Velikoj Hoči, saborni hram Sveti Đorđe i manastir Arhangeli u Prizrenu, kao i hram Vavedenja Svete Bogorodice u Lipljanu.

Uz toplu dobrodošlicu, upoznavanje sa istorijom, kušanjem vina i hrane, osetili smo, naizgled netaknut duh vere i tradicije srpskog naroda i savremenika čiji je izbor da ostanu tamo po svaku cenu. Skoro svi manastiri bili su spaljivani i rušeni u nekom trenutku, a danas predstavljaju žarište srpskog roda, koje rado posećuju poštovaoci drugih vera, pa i Albanci.

- Ikone koje držimo sa strane su iz stradalih crkava, a mi ih ovde čuvamo i sa radošću celivamo - objašnjava lipljanski paroh Srđan Stanković, pokazujući nam ikone u hramu Vavedenja Svete Bogorodice, jedne od najstarijih crkvava na Balkanu, a čiji su temelji iz 4. veka. - Nažalost, naši nadležni nemaju osećaj da ovaj hram treba da se renovira, dok interesovanje za tako nešto pokazuju Albanci. Ovde dolaze ljudi drugih vera u potrazi za molitvom, utehom i pomoći.

Zanimljiv podatak je taj da se na Kosovu, naročito u predelu Velike Hoče, godišnje proizvede oko pola miliona litara vina, jer su tamošnje tlo i klima pogodni za uzgajanje vinove loze. Tako smo u svakom manastiru imali priliku da okusimo vino domaće proizvodnje, kao i da ga kupimo od meštana.

Carski grad - Prizren, kao i obično, nikoga ne ostavlja ravnodušnim! U odnosu na prošlogodišnju posetu po kiši, ove godine su nas dočekali lepo vreme i prvomajska gužva u saobraćaju. Probijajući se kroz masu mnogobrojnih turista, oni koji su prvi put došli u Prizren, nisu imali priliku da ga vide i dožive na istinski način, ali nam je svima, svakako, prijao taj prividni duh evropske metropole u koju su svi došli da uživaju i provedu slobodno vreme. Tako su nas na samom ulasku u grad dočekali svirači u albanskim narodnim nošnjama, dok „sudar” tradicionalnog i modernog odevanja nikome nije promakao.

Napuštajući Prizren pred mrak, setismo se Šantićeve pesme „Prizrenska noć” i prvih stihova: „Po sobama više čiraci ne gore - svrh krovova pločnih šušti ponoć plava; u sedefu čistom mjesečeve zore, s doksatima niskim stari Prizren spava.”

 

L. Radlovački

Srpski natalitet u blagom porastu

Prema nekim podacima, 1455. godine na Kosovu je bilo 98 odsto Srba, a jedan procenat su činili Albanci. Po poslednjem popisu stanovništva iz 2007, 92 odsto su žitelji albanske nacionalnosti, a pet odsto srpske.

- U proseku na svakih šest meseci, bude 30 do 32 novorođene dece u Lipljanu, što je iskrica i sigurnost za bolje sutra, kao i ostanak i opstanak na ovim prostorima - rekao je predsednik Privremenog organa opštine Lipljan Zlatko Lazić, čije se iznajmljene prostorije nalaze u podrumu i poslednjem spratu kuće jedne porodice. - Ali, uz podršku Republike Srbije, nadam se da će nam biti bolje i jače, naročito nakon što ljudi, preko raznih programa, dobiju građevinski materijal, sadnice, mehanizaciju i razne kapitalne investicije. Ipak, vera, kultura i tradicija nas okupljaju u borbi za bolju budućnost.

Glavni domaćin i direktor lipljanske OŠ „Braća Aksić” Bratislav Đedović istakao je da RS nije odustala od svog naroda i od bilo kog mesta u kojem živi makar i jedan Srbin. - Ovde nisu bog zna kakvi uslovi, ali to je naše takvo kakvo jeste, i mi tu živimo i radimo, i pokušavamo da zadržimo stanovništvo koje moramo da imamo - kazao je Đedović.

Piše:
Pošaljite komentar