Novosadski osnovnoškolci bili u Lipljanu

Od svečane dobrodošlice u OŠ „Braća Aksić”, smeštanja dece kod drugara, obilazaka manastira i crkava, Gazimestana, igranja fudbala u Starom Gradskom, pa do posete Prizrenu i manastiru Svetih Arhangela, sve je prošlo u najboljem redu, uz pregršt radosti i emocija.

– Bilo nam je lepo, iako nas u početku vreme nije poslužilo – zadovoljna je Novosađanka Jelena Mitrović, koja je i prošle godine u okviru istog projekta, bila na Kosovu kod vršnjaka, ali u Štrpcu. – Dosta smo obišli i imaćemo mnogo lepih uspomena. Od kad sam krenula da učestvujem u ovoj akciji, nisam odustajala. Nekako sam postala humanija zbog svega ovoga. Izvukla sam lepe pouke, recimo, kako bi trebalo da se ponašamo prema drugim ljudima, jer svi smo mi jednaki.

Uprkos poprilično ispunjenom programu i stalnom „cajtnotu”, uspeli smo da obiđemo sve što je predviđeno, a umoru nije bilo mesto čak ni kada smo mislili da ćemo doslovce pasti s nogu. U svemu je najvažnije da su se deca dobro zabavila i družila jer to je i glavni cilj ove razmene.

– Ovde nam je bilo lepše nego u Novom Sadu jer se sad više poznajemo pa smo mogli otvorenije da pričamo i da se družimo – kaže Andrija Vasić iz Lipljana, u nadi da će sledeće godine Novosađani doći na duži period. – Kada smo bili u vašem gradu, bilo nam je neobično što smo mogli slobodnije da se krećemo jer ovde imamo poprilično zatvoren život i ne možemo svugde da izlazimo.

Da je to istina, i sami smo se uverili. Uz stalnu pratnju jedne policijske patrole, od samog ulaska na Kosovo i Metohiju, svi smo osećali napetost i tenziju jer takvo iskustvo lane nismo imali. Budući da u Lipljanu živi svega 400 Srba, od ukupno 11.000 stanovnika, nismo ni mogli da idemo kud smo hteli, a kamoli da se razdvajamo i preterano skrećemo pažnju na sebe.

– U Prizrenu su nam deca koja su prolazila pored nas, dobacivala i zviždala – priseća se Jelena. – Deca iz Lipljana nisu obraćala pažnju na to jer su se navikla, ali meni je bilo neprijatno. Ipak, nisam se bojala jer je tu bila policija.

Neki su odustali od ovog puta. S obzirom na to da je nekoliko roditelja išlo sa svojom decom, svi su se osećali sigurnije i opuštenije.

– Dok ne dođeš i ne vidiš, ne možeš da shvatiš kako je ovde – kaže mama Ružica Nedeljković, koja je i lane bila sa ćerkom Natalijom u Štrpcu. – Mislim da će sve ovo uticati i na našu decu, počeće drugačije da razmišljaju o svemu. Žao mi je što su neki roditelji odgodili putovanje, ali nadam se da će sledeće godine biti bolje i da će se situacija smiriti.

Kako je direktor lipljanske OŠ „Braća Aksić” Bratislav Đedović nekoliko puta naglasio, ova razmena mnogo znači deci i odraslima koji žive u tom mestu jer mališani nemaju mnogo prilike da ugoste drugu decu. Takođe, i organizatori projekta „Svim srcem za osmeh deteta” Ivana Đaković, Vanja Božić i Goran Bajšanski zadovoljni su kako je sve prošlo, u nadi da će se tradicija nastaviti, ali s još većim brojem dece.

Tekst i foto: Lea Radlovački

Vikend počinje u nedelju

Učenici OŠ „Braća Aksić” pohađaju nastavu utorkom, sredom, četvrtkom, petkom i subotom. Ponedeljak je neradan dan u toj školi jer se u Lipljanu tada održava pijaca pa svi Albanci iz tog i okolnih mesta dolaze u nabavku. Iz bezbednosnih razloga, doneta je odluka da za osnovnoškolce vikend traje nedeljom i ponedeljkom, dok s druge strane, albanski đaci ne idu u školu petkom i nedeljom.