Srpski fudbal kroz prizmu događaja na utakmici Zvezde i Vojvodine
Ima li sve ovo smisla i vredi li trošiti nerve na takmičenje u kojem je sve poznato, pitanje je koje se prosto, samo po sebi, nameće posle događanja na utakmici 3. kola plej-ofa srpskog fudbalskog prvenstva između Crvene zvezde i Vojvodine (2:0). Rekosmo da je poznato sve, izuzev toga ko će biti novi prvak, a u konkurenciji su, treba li podsećati na to, samo dva beogradska kluba – Crvena zvezda i Partizan.
Svela se priča, kao i godinama unazad, da ova dva tima, snagom svojih igrača i moći uprava, odluče o tome gde će pehar završiti, svi ostali su epizodisti, pa i statisti, potpuno nebitni posmatrači raspleta prvenstva.
U nedelju, na stadionu „Rajko Mitić“, viđene su dve nijanse očekivanog epiloga. Prvi: u kojem su Beograđani zabeležili unapred upisanu pobedu. I drugi: imali su neophodnu zaštitu, kasnije i pomoć u glavnom sudiji Srđanu Obradoviću, koji se aktivirao kada je utakmica počela da ulazi u kritičnu fazu. Nije domaćin uspeo do 68. minuta da povede, šta više, imali su gosti svoje prilike da zatresu Zvezdinu mrežu, pa je usledio crveni karton kapitenu Voše Nikoli Antiću, a desetak minuta kasnije, kada ni to nije donelo rezultat, a kraj se opasno približio, arbitar je pokazao i na belu tačku. U korist Beograđana, naravno.
Sto puta vratili smo sporni momenat kod Antićevog isključenja... I svaki put ostali u potpunom neznanju, ne mogavši čak ni da naslutimo, zašto je zaslužio direktni crveni karton. Frimpong je zaustavio nalet levog beka Vojvodine, koji je pao, potom se pridigao i počeo da trči ka svom mestu u odbrani. Protrčao je pored Frimponga, ne gledajući u pravcu sudije, možda su se dvojica igrača očešali jedan o drugoga, nastavivši svaki svoju kretnju. U tom trenutku, na snimku se jasno vidi, arbitar Obradović energično kreće ka Antiću i pokazuje mu put u svlačionicu. Šta je to video ili čuo, a da svi ostali na stadionu nisu, zna jedino on. Frimpong, podvlačimo, ako je i bilo dodira između njega i Antića, ni na koji način nije reagovao, čak nije ni pogledao ka protivničkom fudbaleru, već je mirno trčao ka sredini terena. U svakom slučaju, put Zvezdi ka osvajanju sva tri boda bio je otvoren.
„Ne znam zbog čega je Antić isključen“, priznao je i Dragoslav Vuković, predsednik Nadzornog odbora novosadskog superligaša. „To je ostala nedokučiva tajna za mene koji sam utakmicu pratio s tribina. Ujedno, objašnjenje očekujem od sudijske organizacije, ali ne u nesuvislom stilu „Antić je opsovao majku sudiji“, već da budu veoma konkretni. Uz sve pokušaje, ni dalje mi nije jasno šta je to sudija video, a mi nismo.“
Prošlo je potom desetak minuta, a onda su u duelu bili Vukasović i Boaći. Situacija nije bila opasna po gol Novosađana, tamnoputi fudbaler Zvezde se čak okrenuo od gola Rockova, a onda je pao. Bez ikakvog razmišljanja, Obradović je znao šta je bilo i šta mu valja da uradi. Pokazao je na belu tačku. Ni bezbroj puta vraćeni snimak ne može da pokaže da je bio u pravu. A možda o tome najbolje govori Boaćijev zadovoljni osmeh koji se vidi u jednom kadru. Usledili su beskorisni, prilično dugi protesti Novosađana, isključen je bio i neko s klupe Vojvodine, a odluka je, u stilu one čuvene „kocka je bačena“, bila doneta i čekao se Kangin gol iz penala za najavu toliko važnog slavlja beogradskih crveno-belih.
„Ne zameramo mi ništa Crvenoj zvezdi“, nadovezao se Vuković. „Ovde je sporno ono što je uradio glavni sudija. Zameramo njemu i sudijskoj organizaciji, jer, posle svega, postavlja se pitanje da li se naša liga igra zbog igrača, klubova i gledalaca, ili se to radi isključivo zbog arbitara. To je pitanje i za predsednika sudijske organizacije. Ukoliko je jedino važno da do titule, time i do pobeda u svim utakmicama, dođu Zvezda i Partizan, da se pri tome ne biraju sredstva, odnosno da sudije budu u prvom planu, onda bismo mi, ostali, trebali da protiv njih igramo s trećim timovima, da nas sigurno pobede, a da o trofeju odlučuju isključivo u međusobnim duelima. Ovako, em smo izgubili u nedelju, em smo osakaćeni žutim i crvenim kartonima pred utakmice koje nam tek slede.“
Vuković je, kao i uvek, bio veoma direktan, ali smo ga upitali da li zna da zbog ovakvih izjava može da bude kažnjen.
„Nisam to znao“, odgovorio je on. „Ako je tako i ako sam ih nečim uvredio, duboko se izvinjavam sudiji i sudijskoj organizaciji i želim im srećne prvomajske praznike.“
Bolji komentar na ukupna zbivanja, čini se, nije potreban. A naš klupski fudbal ostao je „bogatiji“ za još jednu modricu, doduše moralnu, mada ne možemo a da ne izrazimo sumnju da je ikoga od relevantnih fudbalskih ljudi za to uopšte briga.
A. Predojević
