Lep je burito, al' je kačamak slađi
NOVI SAD: Odlična zamisao, sjajna premijera i ne tako upečatljiv nastavak drugog dana, glavni su utisci sa samog početka Prvog festivala nacionalnih kuhinja “Food planet” koji se od 27. aprila do 27. maja održava na centralnom gradskom trgu u Novom Sadu. Sama pomisao da će se pred ljubiteljima dobrog zalogaja i ostalim znatiželjnicima naći specijaliteti iz čak 30 zemalja sa različitih kontinenata, malo koga je mogla da ostavi ravnodušnim.
Debi je bio po meri. A kako i ne bi, kada su se od četiri najavljena jela crnogorske kuhinje, pred posetiocima našla čak tri: smočani kačamak, pršut i priganice s medom. Raštan sa suvim mesom nismo videli, što ne znači da ga neki viđeniji gosti nisu probali.
Ali, od ponuđenih zalogaja, uz dužno poštovanje pršuti, kačamak je, bar tako pričaju oni koji su ga kusali, obeležio veče crnogorske kuhinje. Ovo tradicionalno, veoma hranjljivo crnogorsko jelo, spravlja se jednostavno, a veoma je ukusno. Dodaćemo - i kalorično! Iz ovdašnjeg udruženja Crnogoraca kažu da razlike u poređenju sa smočanim kačamakom iz matice nema, a tajna je u sledećim sastojcima:kolašinskom krompiru koji mora da se raspadne dok se kuva, zatim kvalitetnom kukuruznom brašnu, mladom ili zrelom kajmaku (prema izboru) i svežem siru. Uz zavisnosti od slanoće sira, prema potrebi se dodaje količina soli.
Glavna tajna leži u tome da se u smesi od krompira i brašna napravi rupa, kuda treba da izlazi ključala voda, koja opet preko te smese treba da preliva, uz kuvanje na tihoj vatri nekih dvadesetak minuta. Druga caka leži u “tuči kačamaka” za koju je potrebna posebna alatka, zvana “kačamakuša”, a ko je nema, posao će završiti i dobrom drvenom varjačom. Na kraju, zajednički blago rastopljeni sir i kajmak treba preliti preko smese kačamaka, a u zavisnosti od toga koliko je sir mlad/star, vizuelni utisak će se razlikovati utoliko što će u prvoj varijanti umetnički dojam biti slabiji, ali će punoća ukusa nadomestiti pomenuti nedostatak. Sa druge strane mladi sir doprineće tome da se kroz kačamak rasteže kao žvakaća guma...
Pršut je, radi lakših zalogaja, aranžiran u paru sa ukusnim pecivom, a oni koji su imali priliku da sve ovo zaliju crvenim ili belim vinom sa crnogorskih plantaža, a na posletku se zaslade i priganicama s medom, mogli su na počinak punog stomaka i još punijeg utiska.
Drugi dan, kada je na redu bilo predstavljanje meksičke kuhinje doneo je mnogim posetiocima blago razočaranje. Ne zbog ponuđenog specijaliteta zvanog burito, koji je, bar prema rečima onih koji su ga kušali, izvanredan, već zbog činjenice da su se na osnovu reklamnog plakata ponadali i degustaciji: tamalesa, pozole, enčilade ili molea, takođe autentičnih meksičkih jela.
Ipak, mladići i devojke u meksičkoj narodnoj nošnji potrudili su se da poprave utisak, pa je uz njihovu igru i ukusan burito još bolje prijao. Kako su nam kuvari iz Udruženja studenata gastronomije sa novosadskog FTN-a, koji su dobili poverenje Ambasade Meksika da u njihovo ime sprave ovo jelo, rekli, reč je o tortilji sa piletinom i ljutim meksičkim papričicama. Ako ovoj kombinaciji dodate još nezaobilazne sastojke za kuhinju Meksika, poput kukuruza, papričica raznih sorti i crvenog pasulja, dobićete nezaboravan ugođaj.
Ono što posetioce na Trgu slobode u Novom Sadu očekuje u narednim danima do 27. maja, svakako mami vodu na usta, a mi ćemo nagovestiti samo neke od specijaliteta poput: japanskom sušija, izraelske šakšuke, mađarskog perkelta, francuskog ratatulija, berlinske supe od krompira, italijanskog rižota, kineske kiselo-ljute supe, australijske mesne pite, grčke musake od tikvica, indijskog čapatija, libanskog humusa, jorkširskog pudinga, holandskih palačinki s jabukama i slaninom, poljske torte od sira, ruskog boršča i ovde uvek omiljenog makedonskog jela gravče na tavče. Prijatno!
Sava Savić