Obeležena godišnjica pogibije radnika RTS u bombardovanju

Pored članova porodica i prijatelja poginulih, polaganju venaca prisustvovali su i zamenik gradonačelnika Beograda Andreja Mladenović i rukovodstvo RTS-a.

U bombardovanju RTS-a, 23. aprila 1999. u 02.06 sati, živote je izgubilo 16 radnika te medijske kuće i, kako navodi RTS, to bio prvi slučaj da je medijska kuća proglašena legitimnim vojnim ciljem.

Međunarodna organizacija za ljudska prava "Hjuman rajts voč" je 2000. godine saopštila da nije bilo opravdanja za bombardovanje televizije, dok su čelnici NATO-a tvrdili da je napad bio opravdan, a specijalna komisija Haškog tribunala koja je ispitivala i slučaj bombardovanja RTS-a, nije predložila Tužilaštvu da pokrene krivični postupak.

Bivši direktor RTS-a Dragoljub Milanović 2002. osuđen je na 10 godina zatvora, jer nije poštovao naređenje tadašnje Savezne vlade da ljude i tehniku izmesti iz objekata u Aberdarevoj i u Hilandarskoj ulici.

U napadu NATO, u dva sata i šest minuta posle ponoći 23. aprila, poginuli su: Jelica Munitlak (27), šminker, Ksenija Banković(27), video-mikser, Darko Stoimenovski(25), tehničar u razmeni, Nebojša Stojanović (26), tehničar u masteru, Dragorad Dragojević (27), radnik obezbeđenja, Dragan Tasić (29), električar, Aleksandar Deletić (30), kamerman, Slaviša Stevanović (32), tehničar, Siniša Medić (32), dizajner programa, Ivan Stukalo (33), tehničar, Dejan Marković(39), radnik obezbeđenja, Milan Joksimović (47), radnik obezbeđenja, Branislav Jovanović (50), tehničar u masteru, Milovan Janković (59), precizni mehaničar, Tomislav Mitrović (61), režiser programa, i Slobodan Jontić (54), monter.

U znak sećanja na poginule, u beogradskom Tašmajdanskom parku, kod zgrade RTS-a, podignut je spomenik "Zašto?", kojim porodice i prijatelji stradalih postavljaju pitanje zašto su oni poginuli.