Otvoren Nomus: Muzičko drvo života (foto)
Novosadske muzičke svečanosti sinoć su otvorene multimedijalnim performansom „Biti ovde”, koji su pripremili i realizovali studenti i profesori Akademije umetnosti.
„NOMUS, kao najkvalitetniji festival umetničke muzike na ovim prostorima, bio je jedan od glavnih aduta Novog Sada u procesu kandidature za Evropsku prestonicu kulture 2021, a potom i dobijanje te titule”, rekao je u pozdravnom slovu član gradskog veća zadužen za kulturu Dalibor Rožić, a potom je usledio koncert Vojvođanskog simfonijskog orkestra pod upravom maestra Bojana Suđića. Izvedena su dela novosadskog kompozitora Ljubomira Nikolića „Musica assoluta” i Koncert za klavir i orkestar br. 3 u c-molu Ludviga van Betovena sa britanskim pijanistom Fredijem Kempfom kao solistom, a za finale je ostavljena Betovenova čuvena Peta simfonija.
Nomus se nastavlja večeras u 20 časova nastupom u Sinagogi mađarskog Kamernog orkestra Anima Musicae, kojem će se kao solista pridružiti poznati violinista Barnabaš Kelemen, koji će svirati na Gvarnerijevoj violini iz 1742. Program otvara kompozicija „Drvo života” Ivane Stefanović, a potom slede Koncert za violinu i orkestar u d-molu Feliksa Mendelsona i jedno od najpoznatijih kamernih dela Petra Iljuča Čajkovskog „Sećanje na Firencu”. „Jednostavno smo želeli nešto veoma, veoma emotivno i romantično za kraj koncerta na jednom ovako lepom prolećnom festivalu kao što je Nomus. Nadamo se da će publika izaći iz Sinagoge punog srca i da će poželeti da nas uskoro ponovo čuje”, izjavio je uoči nastupa u Novom Sadu umetnički rukovodilac Anima Musicae, violinista Laslo G. Horvat.
Večeras su na Nomusu dva programa: koncert Kamernog orkestra
Anima Musicae (Sinagoga, 20) i multimedijalni projekat „Svečulni tragovi svetlosti” Vladimira Labata Rovnjeva (SNP, 22)
Još jednu poslasticu pripremio je za večeras organizator festivala, Muzička omladina Novog Sada. Na sceni „Pera Dobrinović” Srpskog narodnog pozorišta od 22 časa biće izvedena svetska premijera multimedijalnog projekta novosadskog vajara i muzičara Vladimira Labata Rovnjeva „Svečulni tragovi svetlosti”, u čijim je temeljima tzv. ars-integralna improvizovana muzika, koja nastaje kroz sintezu Labatovih fantastičnih akustičnih skulptura, njihovog potpuno autentičnog zvuka, te novog načina alikvotnog sviranja i pevanja...
M. Stajić
Foto: J.Ivanović