Predstavljene knjige o Britaniji i Balkanu povodom jubileja 

Ministarka Slavica Đukić Dejanović rekla je da promocijom počinje obeležavanje jubileja - 180 godina diplomatskih odnosa između Velike Britanije i Srbije i to u gradu u kome je konzul Velike Britanije doneo akreditive knjazu Milošu.



Ona je ocenila da je autor knjiga, Rastović, zapravo svojim naučno istraživačkim umećem to pretočio u dve knjige koje govore o periodu kraja 19. i početka 20. veka.



Kako je ocenila, on na bazi istorijskih činjenica govori o vrlo bitnim segmentima tih specifičnih odnosa ne samo Velike Britanije sa Srbijom, već i sa Balkanom, kao i o tome da razumemo neke stvari koje imaju nit iz tamošnjeg vremena do današnjih dana i možda će se protezati u budućnosti. 



Ona je istakla i da su britanski putopisci videli Srbiju u tom periodu u zavisnosti od toga kako su je doživljavali zvaničnici Velike Britanije, a bilo je oscilacija. 



''''Oni koji su zabeležili svoje putopise kroz dnevnike i razna druga književna ostvaranje su nas videli različito. Doživljavali su nas povremeno kao primitivce, divljake, narod koji nije dostojan da se nazove evropskim, ali su opisivali i naše osobine - hrabrost, gostoljubljivost, gostoprimstvo, toplinu, lepotu ljudi'''', kaže Đukić Dejanović.



Prema njenim rečima, majski prevrat je bio jedna prekretnica tako da su najlošiji odnosi između Velike Britanije i Srbije bili od 1903. do 1906. godine.



Kako je navela, etnografske karakteristike koje su putopisci tog vremena uneli u svoja spisa jesu bili bitni orjentiri i za londonske zvaničnike kao što je londonska politika bila za putopisce i to se preplitalo. 



Rastović je rekao da ono što je vrednost jeste da su ove knjige bazirane na britanskim dokumentima.



''Suština je da o albanskim i turskim zločinima prema hrišćanskom i srpskom stanovništvu na prostoru Kosova i Metohije u ovoj knjizi govore Britanci, a ne Srbi. To je po meni najveća vrednost'', rekao je Rastović.



Kako je naveo, za njega je posebna vrednost što je jedna velika sila, najveća politička, imperijalna, vojna i privredna sila u 19. i početkom 20. veka govori o tim zločinima.



Navodeći da je Britanska zvanična politika bila suzdržana, on je istakao da je 1906. diplomata ser Edvard Grej u britanskom parlametu na pitanje jednog poslanika odgovorio da je 1905. na prostoru KiM ubijeno 180 Srba, odnosno hrišćana. 



''Ove knjige zasnovane su i bazirane na britanskim dokumentima i izvorima i o tome govore najuglednije ličnosti'', rekao je Rastović.



Naučni savetnik u Institutu za savremenu istoriju Predrag Marković rekao je da knjiga pokazuje kako se neke stvari zavrte u istoriji i vrate na početnu poziciju.