Prečanska leksika: Kokice
Ili kako se lakše (i ukusnije) pregura duuugi Uskršnji post.
Odvajkada je kokanje podrazumevalo i porodično okupljanje, radi neke vrste rituala i radosne predstave, a naročito je bilo obavezno prisustvo mlađih ukućana, od derana koja još ne znaju ni slova do onih maltene đuvegijskog uzrasta.
Mnogi uskršnji običaji, veoma rašireni i negovani, kao da su smišljani da obraduju decu i dodatno im ulepšaju Praznik nad praznicima.
Baš takva je i tradicija pravljenja kokica krajem Velike nedelje, obično baš na Veliki petak, mada je bilo familija, pa i celih sela, koje su pekle kokice i na Veliki četvrtak, pa i Veliku subotu.
Tamo gde se pazilo da se poštuje jedan dan kao suvi post – kokice su bile neophodne.
A prave se od okrunjenog, suvog, zrna kukuruza posebne sorte – kokavca ili kokičara, pucavca.
Za kokanje je bila neophodna jaka vatra, rešeto u dobrom stanju i naravno – kukuruz. Na otvorenom prostoru, ako je vreme lepo, naložila bi se jaka vatra, ali na malom mestu, ograđenom ciglama ili kamenjem, da mu se može prići blizu.
Kad je žeravica dovoljno jaka, ali ugarci još tinjali, iznad vatre bi se držalo rešeto s nekoliko pregršti okrunjenog kukuruza. Rešeto bi se pomeralo uobičajenim pokretima šaka dok ne bi sva zrna u njemu postala bele loptice.
Da se ne bi oprljile i ruke, korišćene su kožne rukavice ili se kokalo iznad šporeta tako što bi se izvadio kružni deo ringle i rešeto približilo jakoj vatri.
Može se kokati i u svakom metalnom sudu, naročito od tankog bakarnog ili gvozdenog lima, a postojala su i posebna rešeta s plekanim izbušenim dancima.
Da bi se kukruz kokavac pretvorio u kokicu potrebno je da kraće vreme bude izložen visokoj temperaturi, od 180 do 200 stepeni. Naučno je ispitano zašto se zrna nekih sorti kukuruza pretvaraju u kokice.
Ta fela ove poznate kulture ima jaku ljusku ali i dosta vlage i ulja. Naglim zagrevanjem voda i ulje se pretvaraju u želatin, vodena para stvara visoki pritisak, jaka opna zrna puca uz eksploziju i skrob se rascveta.
Istovremeno, hladi se gotovo momentalno, što je još jedan od fenomena kukuruza kokavičara.
Kokice se, dakle, mogu konzumirati istovremeno kada se i prave, što se i činilo na ovim manifestacijama tokom Velike nedelje.
Same kokice se ubrajaju u ukusne ali i korisne prehrambene proizvode. Nemaju šećera ni masti (osim ako im se ne doda ), niske su kalorične vrednosti, ali sadrže biljna vlakna važna za probavu, vitamine B1 i B2, te magnezijum i kalijum.
Kokice mogu jesti svi, ali treba biti oprezan kod male dece zbog gušenja. Najkraće, kokice su idealan snek, zakuska, zanimacija, tokom svakog posta i nezaobilazne su tokom velikog uskršnjeg posta.
Kukuruz kokavac, varijetet everta, poreklom je iz Južne Amerike, tačnije iz Perua, i postoje dokazi da je ta sorta tamo rasla još pre više od četiri milenijuma.
Nije razjašnjeno otkuda kokice u uskršnjima običajima, osim što su više nego dobra namirnica za postove, a neki teoretičari traže simboliku i u imenu varijeteta – everta – koje na latinskom kazuje da se zrno kukuruza kokavca preobražava, pretvara u nešto drugo, odnosno premeće u pahuljastu lopticu.
Sam kukuruz kokavac se gaji podalje od ostalih sorti da vetar ne bi donosio polen s drugih metlica i pokvario osobinu kokavca. Obično je sitnijeg, tanjeg klipa i manjih zrna, a neka podsećaju na pirinač i imaju bodljikave vrhove. Klipovi kokavca se pažljivo čuvaju u evenkama na tavanu i dobro podnose niske i visoke temperature. Kokavac je obično vosakžute boje, ali ima i sorti s karmincrvenim semenom.
Kokice, ili popkorn, su najpopularnija zabava u Americi, zemlji porekla kukuruza, ali kao svakodnevni običaj a ne uskršnji ritual. Još pre 150 godina je u Čikagu po ulicama kokavac pretvaran u kokice u specijalnim aparatima smeštenim na pokretna kolica, na visoke tragače. Gickanje kokica se prvo vezivalo za sportske priredbe, a sada za bioskopske predstave. Naravno, jede se i kod kuće. Idealni aparati za kokanje su mikrotalasne pećnice. Kupiš u marketu kesice od masnog papira sa šakom kokičara, staviš u pećnicu i za nepun minut dobiješ naduvani balon pun kokica. Ne moraš ni da znaš koje ti je vreme potrebno: na svakoj mikrotalasnoj rerni stoji dugme „popkorn” koje samo treba da pritisneš. Kokice su deo mnogih zabava i partija, pa je oktobra 2006. u gradiću Lejk Forest u Ilinoju načinjena od kokica i šećera lopta prečnika dva i po metra, teška tonu i po! Kokice se u mnogim zemljama nižu na konce kao zimski ukrasi za jelke i prozore, a koriste se čak i za pakovanje finih pošiljki umesto plastičnih pahuljica.
Dva su osnovna oblika kokica: leptiraste, s nepravilnim razdvojenim krilcima, i loptaste, koje liče na pečurku šampinjon. Zrna koja ne ekspolodiraju u kokice zovu se kod nas – puvare.
Oni koji imaju zdrave i jake zube, tvrde da su puvare ukusnije od „pravih” kokica.
Pavle Malešev