Srbija na putu da postane balkanski Bolivud?
NOVI SAD: Sve više se hrvatske TV produkcije, posebno kada je reč o skupim zabavnim projektima, sele u Srbiju. Samo od početka ove godine hrvatski RTL preselio je produkciju za tri svoja velika zabavna šou programa u Beograd. Dobro upućeni producenti i dobri poznavaoci televizijskih prilika procenjuju da je barem 20 do 30 odsto jeftinije snimati šou u Beogradu nego u Zagrebu!
Početkom godine Ana Brnabić, ministarka za državnu upravu i lokalnu samoupravu Srbije izjavila je da je od indijskih filmskih kompanija koje su snimale u Srbiji u protehodne tri godine ostvaren profit od četiri miliona evra, dodajući da je jedan od bitnih razloga što je naša država toliko novca zaradila od Bolivuda i taj što je Vlada Srbija donela uredbu kojom im se, po plaćanju svih obaveza, vraća 20 odsto uloženih sredstava.
Zahvaljujući tom vladinom aktu u aprilu prošle godine u Beogradu, u futurističkoj zgradi Naučno-tehničkog parka, završena je i poslednja klapa američkog filma “Ludilo” reditelja Yoa Linča. Zbog ranijeg iskustva u snimanju filmova u Srbiji, američki reditelj nije imao dilemu o tome gde će snimati novi, uz konstataciju da Srbija ima dobre filske radnike, koji se po znanju mere sa svetskim, ali i atraktivne lokacije koje kao da su stvorene za film.
Zemlje u regionu već godinama zgrću veliki novac zbog posebnih uslova za snimanje domaćih i stranih filmova, a mi smo ga uveli tek krajem 2015. godine. Ministarstvo privrede objavilo je javni poziv za podsticaje, kojima omogućava domaćim i stranim filmskim produkcijama koji snimaju u Srbiji da povrate 20 odsto od potrošenog novca koji su uplatili na ime poreza na dodatnu vrednosti.
Kako je to objasnio Boban Jevtić, direktor Filmskog centra Srbije, ti podsticaji su zapravo oslobađanje od poreza. Njima mogu biti obuhvaćene domaće ili strane produkcije koje potroše više od 300.000 evra za film, svi namenski filmovi i serije za koje je cenzus najmanje 150.000 evra, kao i dokumentarni filmovi vrednosti oko 50.000 evra. Pri tom, nisu sve stavke oslobođene od poreza, nego samo one koje se potroše u Srbiji, što znači da su tu od početka do kraja snimanja filma.
Zaradu se, dakle, očekivala tim pre što je pre nekoliko godina američka produkcija preseljena u Istočnu Evropu. Češka, Mađarska, Rumunija, Slovačka, Bugarska i Ukrajina su samo deo evropskih država koje duže od dve decenije dobro zarađuju od filmova, jer su ih pretvorile u unosan državni posao. Dobro se “kotira” i Hrvatska koja je u 2012. godini uz primenu državnih podsticaja zabeležila snimanje šest sezona iz serijala epske fantastike “Igra prestola”, a u 2015. godini imala je snimljenih nekoliko stranih serija.
Ukoliko bi se zarada od filmova pretvorila u ekonomsku računicu, značilo bi to da na jednom dolaru subvencija država može da zaradi između sedam i devet. Toliko bi otišlo u državnu kasu, ali zaradu ostvaruju i sami građani Srbije angažovani u stranim filmovima i serijama, a pogotovo u zabavnim programima gde je nepisano pravilo da se uzimaju “tapšači” kao sastavni deo scenografije.
Hrvati su čak izračunali da je snimanje filmova, serija i zabavnih šoua u Srbiji jeftinije i zbog činjenice da su naše plate znatno manje nego kod njih, kao i da je plaćena publika daleko jeftinija. Tako se pominje računica da jedan statista koji aplaudira u publici za celodnevno snimanje zaradi oko 125 kuna što je 2.083 dinara, dok u Srbiji taj isti posao košta do 900 dinara ili za oko 54 kune manje. Kod nas je jeftinija i rasveta, profesionalna kamera, pomoćni radnici...
Ljubinka Malešević
Foto: freeimages.com (Chris Greene)