Glumačka poetika i sudbina
Publika je „kupljena“ već prvom pesmom Ljubiše Bačića Baje „Trajko“ na sokobanjskom dijalektu, pa je na samom kraju bilo zahteva da se ista pesma još jedanput čuje, ali je Ilić smatrao da je bolje da se čuje pesma „Berićet“, koja je, takođe, pobrala dugotrajan aplauz.
- Naš uvaženi kolega Ljubiša Bačić Baja je u 63. godini izdao svoju prvu knjigu poezije nazvanu po pesmi „Stena Gologlava“. O kakvim pesmama je reč, dovoljno kazuje činjenica da je Bačić za „prvenac“ dobio nagradu „Miloš Crnjanski“ - veli Nebojša Ilić.
Ređale su se pesme barda jugoslovenskog glumišta Pavla Vujisića, koje su svetlost dana ugledale zahvaljujući činjenici da ih je sakupila, jer su pisane na kafanskim računima i salvetima ili papiru od paklicama cigareta, njegova supruga Mirjana. Sam Vujisić nije krio da je želeo da bude pisac, a ne glumac, ali je ovo drugo, kako je tvrdio, lakše.
- Govorio sam stihove Pavla Vujisića, ali sam ostao dužan publici, mada oni to najbolje znaju iz filmova, kakav je on glumac bio - dodaje Nebojša Ilić. Bolne i lucidne pesme u svemu briljantnog Zorana Radmilovića, Šekspirov „Sonet 66“, zaokružile su ovu priču.
- Ja sam u ovom slučaju posrednik između napisanih pesama i publike. Najmanje sam ja kao glumac važan, već je u prvom planu poezija mojih kolega koja ide ispred mene. Ne vidim sve ovo kao neki moj glumači zadatak, već kao svoju intimnu misiju da govorim o glumačkoj sudbini - zaključuje Nebojša Ilić Cile.
Poetsko veče, koje su lokalna samouprava i Narodna biblioteka Bečej priredili povodom Dana žena, produžilo se druženjem s Nebojšom Ilićem.
V. Jankov