Naprednjaci ne razmišljaju o novom premijeru, opozicija merka i Nemanjinu
predsedničkim izborima.– Nismo razgovarali o tome, niti smo pravili bilo kakve kalkulacije, to je nešto što je u rukama budućeg predsednika, a verujem da će to biti Vučić – rekao je Stefanović novinarima, dodajući da se trenutno treba koncentrisati na pitanja vezana za stabilnost zato što stabilnost garantuje „više ekonomije, više radnih mesta, bolju i moderniju Srbiju”.
Od trenutka kada je najavljeno, a potom i potvrđeno, da će Vučić biti predsednički kandidat ne samo SNS-a nego i cele vladajuće koalicije, u pozadini izborne kampanje je i dilema ko će ga, ako se Vučić preseli u kabinet šefa države u „Palatu Srbije”, kako je svojevremeno izjavio, zameniti na poziciji u Nemanjinoj. U Srbiji je do sada važila praksa da najsnažnija politička ličnost u državi sa sobom na novu funkciju prenese i političku moć. Iz toga se izvode i kalkulacije da bi mogući novi premijer trebalo da bude i ličnost od ogromnog poverenja aktuelnog predsednika Vlade.
Sam Vučić bio bi prvi predsednik Srbije koji je bio i na premijerskoj poziciji. Slobodan Milošević, Milan Milutinović, Boris Tadić i Tomislav Nikolić bili su „samo” predsednici Srbije, dok je Vojislav Koštunica, osim premijerske pozicije, od 2000. zauzimao i onu predsednika SRJ. Nikolić i Tadić jesu bili u izvršnoj vlasti – prvi je 1998. izabran je za potpredsednika Vlade Srbije, dok je drugi od 2004. jednu godinu bio ministar odbrane Srbije i Crne Gore.
Ako se sudi po najavama lidera naprednjaka, ukoliko pobedi na predsedničkim izborima, namera mu je da se više s unutrašnje politike okrene spoljnoj, možda najpre popravljanju odnosa u regionu, što u najsvežijim istupima najviše i potencira. Uporedo s tim očekuje timski rad s Vladom, a do sada je kategorično zastupao stav da, što se njega tiče, ne bi mogao da funkcioniše po principu kohabitacije, odnosno na relaciji predsednik–premijer iz različitih političkih opcija. Tvrdi da bi kao predsednik Srbije zahtevao redovne izveštaje iz Nemanjine o pitanjima od vitalnog interesa za državu.
S druge strane, lider radikala Vojislav Šešelj smatra da na funkciji predsednika Srbije ne treba da bude neko ko će imati svu vlast u rukama, već neko ko će ujedno kontrolisati izvršnu, zakonodavnu i sudsku vlast. Šešelj je novinarima, prilikom izborne šetnje na Kalemegdanu, ocenio da njegovi konkurenti na predsedničkim izborima ne bi bili u stanju „da kontrolišu Aleksandra Vučića”, uz tvrdnju da bi jedino on to mogao.
Iako se Saša Janković izjašnjava kao kandidat građana na predsedničkim izborima, po medijskim kuloarima se spekuliše o tome da je logistika koju mu pruža Demokratska stranka zalog da u slučaju pobede na predsedničkim izborima Janković pogura Dragana Šutanovca na premijersko mesto.
Nadležnosti predsednika Republike, po Ustavu, možda nekima ne izgledaju velike, ali kad se pobroje, nisu zanemarljive. On predstavlja Srbiju u zemlji i inostranstvu, proglašava zakone, predlaže premijera i nosioce funkcija, postavlja i opoziva ambasadore, prima akreditivna i opozivna pisma diplomatskih predstavnika, daje pomilovanja i odlikovanja, komanduje Vojskom i postavlja, unapređuje i razrešava oficire. Istovremeno, predsedava sednici Saveta za nacionalnu bezbednost, ali i imenuje i razrešava koordinatora Biroa službi bezbednosti, na čijem čelu je trenutno Vučić.
Aktuelni šef države Tomislav Nikolić izgurao je ceo petogodišnji mandat, a Vučić je tada, osim premijerske funkcije, dobio i čelno mesto u SNS-u. Mada je Nikolić zahtevao da za odustajanje od predsedničke kandidature dobije premijersku poziciju, Predsedništvo SNS-a je odbilo takvu ideju.
S. Stanković
Dodatna moć
Nasuprot šefu države, predsednik Vlade sa svojim kabinetom ima u rukama izvršnu vlast. Razlika nije samo u nadležnostima već i u načinu izbora: predsednika neposredno biraju građani, a premijera vladajuća većina u Skupštini. A ako je za predsednika izabran i šef najjače partije, on svakako ima i dodatnu moć preko stranke. Do sada je kao primer obrnute piramide vlasti uziman ekspremijer Mirko Cvetković, za koga se govorilo da je dobar ekonomista, ali je nad glavom imao bivšeg predsednika države Borisa Tadića te nije mogao da vuče poteze samostalno već je bio u senci šefa države. Bivši predsednik DŠ-a Vojislav Koštunica nije mogao da istraje do kraja u kohabitaciji s Tadićem i DS-om pa je podneo ostavku na premijersko mesto.
Jeremić, Ilić, kombinacije...
Postoje razne spekulacije i o tome ko bi mogao biti eventualni premijer u slučaju pobede nekog od opoziconih kandidata. Povodom izjave Nebojše Stefanovića da je predsedniku Nove Srbije obećano da u slučaju pobede Vuka Jeremića na predsedničkim izborima postane predsednik Vlade, Velimir Ilić tvrdi da njegov politički cilj nikada nije bio borba za takvu poziciju već da „svojim ličnim učešćem u predizbornoj kampanji pomognem, pre svega, ekonomsku stabilnost naše zemlje”.
– Nova Srbija će sve svoje resurse i kapacitete podrediti tom višem cilju, a zauzvrat ne tražim ništa, čak ni ministarsko mesto, a kamoli premijersko – poručio je Ilić.
Stefanović tvrdi da je Jeremić novac koji koristi u kampanji dobijao od velikih energetskih kompanija van ove zemlje čiji je plan da kupe EPS, što će se, najavio je, pokazati u narednim danima.
– On je lobista te priče, a narodu hoće da predstavi da to Vučić hoće da uradi – kazao je Stefanović. – Ali sad mi je jasno i zašto. Da Jeremić slučajno pobedi, njemu bi Velimir Ilić bio predsednik vlade. A ako je Velja Ilić predsednik Vlade, Vučić neće, kao što znate, pristati ni na kraduckanje, ni na krađu. A Jeremić bi očigledno pristao na krađu.