Španska krv u srcu Bačke

Jedna od njih je Španjolka Marina Tarus, koja je pre dve godine iz Barselone došla u Novi Sad. Ona je najpre volontirala, a onda i poželela da u našem gradu ostane i baš ovde dosegne svoju „plavu zvezdu”.

Kada je pre nekoliko godina počela da putuje po svetu, nije ni slutila da će je sudbina dovesti na Balkan, gde se prethodnih nekoliko godina, sa svojim prijateljima, upustila u pešačku avanturu.

– U Srbiju sam došla iz radoznalosti, nakon što sam doživela toplinu balkanskog društva i upoznala veoma dobrog prijatelja iz Kruševca pa sam od tada imala cilj da jednog dana ovde i živim – počinje svoju priču simpatična mlada dama, koja se pre pet godina iz Španije preselila u Amsterdam i tamo volontirala u kulturnom centru „Waterhouse“ preko Evropskog volonterskog servisa. – Tada sam konačno dobila priliku da se prijavim za rad u centru Mladih istraživača Srbije u Beogradu i Pokretu gorana Vojvodine u Sremskim Karlovcima, gde sam kroz kraće volonterske projekte ubrzo dobila zaduženje u njihovim radnim kampovima.



Iako su projekti u kojima je u tim centrima učestovala završeni u decembru, ona je, zahvaljujući nadahnuću sjajnih ljudi u tim timovima, nastavila da učestvuje u njihovom radu i ostala da živi u Novom Sadu.

– Trenutno tražim posao, ali sam prošle godine pokrenula projekat „RE: Vita“, kojim pokušavamo da revitalizujemo napuštene javne objekte, definišemo da li su oni za javnu upotrebu, ali i da pokrenemo lokalnu akciju i podignemo svest o urbanom potencijalu Srbije – rekla je Marina za „Dnevnik“, dodajući da, s obzirom na to da je studirala biotehnologiju i održivost razvoja u urbanim sredinama, trenutno pronalazi svoje mesto na polju komunikacionih planova za nevladine organizacije u oblasti životne sredine te da teži da predstavi nauku kroz umetnost.



Naša sagovornica nam je priznala da joj se ovde najviše sviđa Kineska četvrt, koja je, po njenim rečima, puna energije, umetnosti, volje i kolektivnog rada, koji mogu biti usmereni ka umetnosti. Kaže da je Novi Sad grad inicijativa, koje pokušavaju da promovišu studentske pokrete i kulturu, te da jedva čeka da vidi koji su sledeći koraci buduće omladinske i kulturne prestonice Evrope na tom polju. 

Polako uči srpski jezik, a administracija joj ipak, kako kaže, predstavlja najveću prepreku ovde. Ona smatra da je po pitanju gostoprimstva, kulture i politike Srbija veoma slična njenoj zemlji. 



– Ljudi u Srbiji su veoma otvoreni i zainteresovani da čuju moju priču zato što sam Španjolka, veoma su zaintrigirani i uglavnom ne razumeju zašto sam ostala ovde da živim – rekla nam je Marina kroz smeh, i dodala da njen brat i prijatelji uskoro dolaze u Novi Sad da je posete. – Moja porodica i prijatelji nikada ne znaju gde će me pronaći jer sam danas ovde, a već sutra u nekom drugom gradu, ali svi oni me podržavaju i veoma su znatiželjni da vide koji će biti moj sledeći korak.



V. Bijelić