Sačuvane vesti Pretraga Navigacija
Podešavanja sajta
Odaberi pismo
Odaberi grad
  • Novi Sad
  • Bačka Palanka
  • Bačka Topola
  • Bečej
  • Beograd
  • Inđija
  • Kragujevac
  • Leskovac
  • Niš
  • Pančevo
  • Ruma
  • Sombor
  • Stara Pazova
  • Subotica
  • Vršac
  • Zrenjanin

Antić: Cilj da do 2020. proizvodimo 27 odsto struje iz OIE

01.03.2017. 14:50 13:52
Piše:

struje iz obnovljivih izvora energije (OIE).

On je, govoreći na konferenciji "Razvoj i uticaj mera na održivi rast biogas sektora u Srbiji", kazao da je trenutno najveća konkurencija u Srbiji u oblasti proizvodnje struje iz vetra i da će ta proizvodnja, ali i proizvodnja struje iz biomase u narednom periodu najviše razvijati.



Antić je naglasio da Srbija ima potencijala za proizvodnju 5,6 tona ekivalenta  nafte struje iz OIE, od čega su potencijali za tu proizvodnju iz biomase procenjeni na oko 3,3 miliona tona ekvivalenta nafte, a od toga  oko 1,5  miliona je iz drvne biomase, a ostalo su poterncijali  poljoprivredne biomase. 



Pomoćnik ministra rudarstva i energetike za sektor energetska efikasnost i obnovljivi izvori energije Miloš Banjac, kazao je da Srbija ne samo da ima obavezu već je i prepoznala  potrebu  korišćenja  biomase u  proizvodnje električne energije.

On je naveo da  je realno očekivati da će Srbija do 2020. dostići  proizvodnju električne energije od 30 megavata iz biogasa, ali, kako je kazao to je i dalje zanemarljiv  procenat proizvodnje  jer je ukupno instalisana snaga Elektroprivrede Srbije (EPS)  6.300 megavata.



Banjac je podsetio da je prošle godine donet novi paket uredbi kojima je podstaknuta pravna sigurnost investicija i podignute cene korišćenja biogasa za proizvodnju električne energije, što je dovelo do šest novih izgrađenih postrojenja za kombinovanu  proizvodnju toplotne i električne energije na biogas.



"Trenutno je je najviša cena za proizvodnju električne energije iz biogasa, ali je istovremeno tehnologija te proizvodnje i najkompleksnija što je opravdanje za njen visoki iznos", kazao je Banjac i naveo da je tih šest postrojenja dobilo subvencije iz Globalnog fonda za zaštitu životne sredine  UN  od po nešto manje od 300.000 dolara.



Banjac ističe i da je želja ministarstva energetike da se sve više koristi biomasa za energetske svrhe, pogotovo stajnjak i već postojecće zagađujuće materije koje se inače deponuje i prave problem Srbiji i u ekološkom smislu.

"Raspadom biomase stvara se ugljen dioksid, bez obzira da li se biomasa koristi ili ne. Znači koristi su višestruke, ali je to još uvek dosta skup način proizvodnje električne i toplotne energije i neophodni su podsticaji", rekao je on.



Prema njegovim rečima, proizvodnja  energije iz biogasa  je dosta kompleksna  jer mora da bude obezbeđeno stabilno snabdevanje biomasom, dok je ekonomska isplativost jako niska ukoliko se biomasa dovozi iz širokog regiona, odnosno nije obezbeđena u samom okruženju.

On je naveo podatak da u Srbiji trenutno ima 10 biogasnih postrojenja snage 0,5  do jednog megavata, kao i da se razmišlja da se manje toplane oko kojih postoji  dovoljno šumske biomase  rekonstruišu i da umesto klasičnih  izvora pređu da koriste šumsku biomasu jer za to postoje potencijali.

Za to, kako je dodao već postoji pet prijavljenih toplana i to u Novoj Varoši, Novom Pazaru, Prjepolju, Malom Zvorniku i Bečeju.



Član Upravnog odbora Asocijacije za Biogas Dragan Zukić kazao je da su podsticaji koje država daje dosta da pomognu da se poveća proizvodnja električne  energije iz biomase, kako bi taj proceš  blo ekonomski  isplativ.

Prema njegovim rečima, ti  podsticaji sada nisu dovoljni  i trebalo bi biti veći da bi u Srbiji bio veći broj elektrana na biogas i kako je naglasio budućnost razvoja ove oblasti je u udruživanju i dugoriočnim ugovorima o proizvodnji.



Na današnjoj konferenciji zaključeno je da je usvajanjem novih podsticajnih mera za proizvodnju energije iz OIE u junu 2016, a koje će važiti do kraja 2018. stvoren  dobar okvir za brzi razvoj novih biogasnih postrojenja  u Srbiji , ali da treba na vreme razmišljati o novim merama.

Ovaj stručni skup na kome su razmenjena  iskustva o mogućnostima za razvoj koncepta korišćenja toplotne energije, sistema za prečišćavanje gasa i njihovo korišćenje, su organizovali  srpsko Biogas udruženje, Ministarstvo rudarastva i energetike  Srbije i program srpsko nemačke razvojne saradnje koju implementira  GIZ.



Na skupu je navedeno i da u Nemačkoj koja ima najdužu tradiciju u biogas sektoru postoji oko 10.000 biogas postrojenja sa preko 4.500 megavata instalisane snage, a da su u Srbiji do 2013. u funkciji bila samo tri poljoprivredna biogasna postrojenja.

(Tanjug)

Piše:
Pošaljite komentar