Mile Jerković među prvim svedocima?

  u Specijalnom sudu u Beogradu za 28. mart.Nakon što je beogradski Apelacioni sud potvrdio prvostepeno rešenje da se iz spisa tog procesa izdvoje tajni snimci prisluškivanih razgovora okrivljenih i da se ne mogu koristiti kao dokazi, preostalo je da od narednog ročišta počne ispitivanje svedoka s liste dokaza Tužilaštva, a među prvima bi mogao svedočiti biznismen Mile Jerković.  

Razlozi takvog sudskog epiloga po pitanju tajnih snimaka, sačinjenih 2008. i 2009. godine na osnovu naredbi istražnog sudije o nadzoru telefona u tom postupku okrivljenih advokata Radovana Štrpca i  biznismena Rodoljuba Radulovića su, kako objašnjavaju upućeni, zakonski propisi o postupanju s materijalom prikupljenim primenom posebnih dokaznih radnji. Naime, Zakonik o krivičnom postupku (ZKP) nalaže da se  javni tužilac u roku od šest meseci od dana kada se upoznao s prikupljenim materijalom, izjasni da li će pokrenuti krivični postupak.



Proces je, naime, kako su od početka isticali advokati odbrane Veran Zečar, Velisav Milutinović i Dragan Plazinić, pokrenut četiri-pet godina nakon što je posebnim dokaznim radnjama pribavljen materijal, i s tim u vezi su ukazivali na to da se tajni snimici ne mogu koristiti jer o njima nije odlučeno u zakonom propisanom roku od šest meseci, a da je sporna i zakonitost njihovog nastajanja.Dragan Plazinić je na suđenju zapitao zašto su materijali čuvani četiri-pet godina.



Ako javni tužilac ne pokrene krivični postupak u roku od šest meseci od dana kada se upoznao s materijalom prikupljenim korišćenjem posebnih dokaznih radnji, sudija za prethodni postupak će doneti rešenje o uništenju prikupljenog materijala, nalažu, između ostalog, odredbe ZKP-a.

Advokat Velisav Milutinović kaže za „Dnevnik“ da je na te odredbe ZKP-a odbrana ukazivala tokom čitavog postupka.



Međutim, sve i da su snimci presretnutih razgovora ostali kao dokazi, ne bi, smatra Milutinović, mogli naškoditi okrivljenima jer, kako  tvrdi, nijedan od tih razgovora ne ukazuje na odavanje neke službene tajne, pogotovo ne informacije da se prema nekome primenjuju mere tajnog nadzora. Milutinović u potpunosti opovrgava tezu optužbe koja sumnjiči Lazarevića da je u toku 2008. i 2009. godine, dok je bio šef kabineta tadašnjeg ministra unutrašnjih poslova, „u više navrata odavao poverljive podatke da se prisluškuju telefoni Darka Šarića i osoba iz njegovog okruženja, nakon čega su oni promenili dotadašnji način komunikacije”.



Dokaz da Lazarević nikada nije spomenuo da se rade mere tajnog nazdora lica iz okruženja Darka Šarića je, tvrdi advokat Milutinović, „činjenica da su sve vreme i Šarić i drugi koji su sa Šarićem obuhvaćeni u procesu, bili praćeni do 15. oktobra 2009. godine”, kad su mnogi i pohapšeni.

– Prema tome, nije tačno da je prestala telefonska komunikacija. Naprotiv, komunikacija se odvijala kao što se odvijalo i praćenje. Mislim da apsolutno tužilac gubi ovaj slučaj, ali je bez razloga i pokrenut – navodi Milutinović. Specijalno tužilaštvo sumnjiči Branka Lazarevića i Borisa Garu za krivično delo odavanja službene tajne.



Policijskom inspektoru Gari je optužnim predlogom stavljeno na teret da je „kao rukovodilac Službe za specijalne istražne metode neovlašćeno preneo Lazareviću podatke do kojih je Služba došla sprovođenjem posebne dokazne radnje po naredbi istražnog sudije”.

Advokat Radovan Štrbac, u to vreme pravni zastupnik Darka Šarića u različitim legalnim poslovima koje je Šarić imao u Srbiji niz godina, osumnjičen je da je podstrekao Lazarevića na odavanje službene tajne.  

Biznismen Rodoljub Radulović je takođe  optužen za podstrekavanje na odavanje službene tajne, a budući da je u bekstvu, sudi mu se u odsustvu.Jedan od svedoka optužbe je Draško Vuković, svedok-saradnik u procesima protiv Darka Šarića.Odbrana svih okrivljenih je u potpunosti negirala optužbe i najavila svoje dokaze.



J. Jakovljević

Piljić: Neosnovana žalba



Portparolka Apelacionog suda Mirjana Piljić izjavila je za „Dnevnik” da je taj sud žalbu tužioca za organizovani kriminal podnetu na rešenje Specijalnog suda o izdvajanju odbio kao neosnovanu.

– Po nalaženju Apelacionog suda, prvostepeni sud je pravilno zaključio da nakon proteka roka određenog zakonom, a pošto se Tužilaštvo upoznalo s celokupnim materijalom dobijenim primenom navedenih mera, nije moguće da Tužilaštvo ponovo traži isti materijal radi pokretanja novog krivičnog postupka i da se ti dokazi ne mogu naknadno koristiti u ovom krivičnom postupku – kaže Mirjana Piljić.